Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сви остали наведени правни акти су у целини посвећени проблематици народна одбране. О броју и врсти поједнначних правних аката којима се регулише начин, садржај и време појединачног извршавања обавезе које произилазе из општих правних норми, може се судихи ако се има у виду да су обавезама дрема народној одбрани обухваћени грабани почев од 16. па до 65, а код неких (радна обавеза напр.) и преко 65. године, и да тих обавеза по врстама има више, на што смо већ указали. Увид у стање ових правних норми показаће нам да je ретко која облает друштвених односа у нас уређена са више правних норми, него што je случај са народном одбраном, што je нарочито значајно имати у виду а то je довољан разлог да ова облает правних норми буде третирана као посебна грана домаћег права и да се њоме организованије бави наша правка наука, све до развијања посебне нучне дисциплине. Ангажована овом проблематикой, правна наука би остваривала у овој области допринос какав иначе чини када су у питању остале гране права. Штавише, могло би се рећи да je научно ангажовање у овој грани права не само уопште неопходно у мери колико и за све друге гране права веВ се то може сматрати и веома актуелном потребом, будуВи да je тај правни систем веВ развијен и да се примењује у изложении размерама, а да се правна наука још није озбиљније ни почела бавити њиме. Мада je облает народне одбране била регулисана у нас читаво послератно доба, ипак период од почетна 1969. године, тј. од доношења новог Закона о народној одбрани, који значи радикалну примену уставних начела о народној одбрани усвојених још 1963. године je изузетно богат нормативном делатношВу у области народне одбране. Могло би се реВи да je данаппьи правни систем народне одбране настао веома интензивним темпом, еруптивно, jep je морао ,дратити” мере нашег друштва усмерене на развој новог одбрамбеног система за чијом интензивном изградњом су постојалн озбиљни спољно-политички разлози. Због таквог стања ове гране права нужно je да се наша правно-теоријска и научна мисао ангажује и то што пре да би доприносила да се тај правни систем од свог још увек почетног стадијума може успешно развијати и да може успешно остваривати своју функцију. Y условима постојања великог броја правних норми различитог ранга, a које се односе на скоро све граВане и све друштвене факторе а у чијем доношењу учествује тако велики број органа, незамисливо je очекивати да тај систем норми може успешно функционисати уколико не би био редовно предмет пажње правне науке која би правна питања из овог домена посматрала и тумачила с гледишта позитивног права, тј. de lege lata, као и указивала на потребу његовог даљег развоја, тј. посматрала их правно-политички тј. из угла de lege ferenda. Као што то чини и у другим гранама, правна наука би и овде доприносила ухврВивању правне природе мноштва института, појмова и органа које ова грана права нарочито познаје. Поменимо само неке од хьих; оружана борба, припадник оружаних снага, територијална одбрана, цивилна заштита, служење у цивилној заштити, указивање узајамне помоћи у заштити и спасавању, способност за служење у цивилној заштити, радна обавеза, способност за вршење радне обавезе, право на одбрану земље, обавезне инструкције, ратни и развојни планови, штаб