Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

128

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним законима који су слични природним законима. То су закони политичке економије. Политичка економија je наука ко ja „препознаје cćimo делатан привид умности која се налази у стварима у сфери потреба” (пар. 189). Хегел je добро познавао радове Адама Смита и законе политичке економије. Y пар. 80, где износи поделу уговора, даје њихову тачну економску суштину. Он, излажући те мисли, даје и елемеШе схватања о кризама граВанског друштва због његовог регулисања путем стихијне понуде н нотражње, иза чега сто je себични мотиви, због нагомилавања богатства на једној, и беде, на другој страни( 13 ). Ове мисли, као и схватање приватне својине као отуВења личности, много су утидали, и непосредно, на изградгьу Марксове економске теорије капитализма. ГраВанско друштво ствара и јавну власт. Али та јавна власт никако није истоветна са јавном влашћу ранијих енглеских и француских теоретичара природног права и друштвеног уговора. По тим теоријама јавна власт je идентична са државом (нарочито у енглеским теоријама). Хегел, дајући дубок метафизички смисао држави, не само да одбацује такво -схватање него сектор јавне власти како je схватају поменуге теорије, пред■ставља као функцију граВанског друштва. То су судство, полиција и корпорације. Судство одстрањује повреде права. Повреда права je његова негагдаја, антитеза права као тезе, овлашћење друштва на казну, санкцију, јесте синтеза. Што се полиције тиче, Хегел јој придаје већи значај него што она има у либералној држави. Уосталом, у Пруској Хегеловог времена она je имала заиста велику улогу. Хегел, поред одржавања јавног реда ставља у дужност нолицији и извесне задатке ко je у либералној држави није ни имала: бригу о заштити здравља, спровоБење обавезног школовања, мере против злоупотреби родитељске власти, комуналије, одржавање путева и т. сл. али и неке хуманитарне задатке, заштиту сиротитье. Дакле, полиција штити јавно добро које економска слобода граВанског друштва може да угрожава; измеВу те слободе и јавног добра мора да се наБе сразмера: „Обе стране морају да се задоволе, економска слобода (Gewerbefreiheit) не сме бити таква да угрожава јавно добро (das allgemeine Beste)”, каже сам Хегел у прилогу уз пар. 326( 14 ). Корпорације, удруживања произвоВача по сличним гранама, помажу, пре света, одстрањење негативних појава у граВанском друштву, нарочито у производит, које ми данас зовемо „стихијност”. МеВутим, чудна je појава код Хегела да корпорације, типичне историјске творевине феудалнога друштва, узима као установу граВанског друштва. Но, не заборавимо да су корпорације у Пруској у којој je Хегел радио и живео, и која je још у суштини била феудално-апсолутистичка држава, још постојале, а одмах ћемо видети да je Хегел у својој теорији државе итекако водио рачуна о стварности ондашње пруске државе. Неку врсту противуречности можемо наћи и у Хегеловој концепцијн о својини. Хегел пишући о конкретним, у Пруској и у другим држа-

(13) О политичкој економији Хегел шипе у наведеном делу у пар. IS3 и сл. 189—208, 235—36.

(14) Вид. стр. 346 нав. књиге.