Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

139

ПРАВО СТРАНИХ ИНВЕСТИЦША Y ЈУГОСЛАВИЈИ

Извори инвестиционог права. Подјела прописа о страним инвестицијама je вишеструка. Са гледишта домаћих прописа та се подјела може пзвршнти на: а) домаће јавно право, и б) домаће приватно право. Под домаћим јавним правом подразумијевају се прописи којима ce уређују статусна питања домаћих подузећа, режим улагања и сви други прописи управног права који долазе у обзир као што je девизно право, пореско право, радни односи, царинско право и др. Под домаћим приватним правом подразумијевају се првенствено прописи облигационог права, али и сви друга прописи приватног права који ce примењују на ову врсту послова изравно или сходно. Није могуће прецизирати даље на прнсилне и диспозитивне прописе, јер док су прописи управног права присилне нарави, прописи обвезног права, па и остали приватноправни извори иако претежно диспозитивне нарави имају и присилних правних одредаба. Последица je ове подјеле y слиједећем. Прописи јавног права чине правни оквир за joint venture послове како y погледу могућности заснивагьа (статусни прописи), тако и у погледу опсега и увјета пословања. Прописи обвезног права дају напротгш најширу могућност аутономног уређења међусобних односа партнера, те због диспозитивности допушхају одступања према нахођењу странака. Управо на овом подручју поједlши уговори варират ће од струке до струке, па и овисио о другим категоријама као што je величина и дужина инвестирања. Потребно je, осим тога, изврпшти још једну подјелу и то на: в) домаће право и иноземно право, те г) међународно право инвестиција. Због снажног иностраног елемента код уговора ове врсте мора се водите рачуна о међународном праву ко je ће доћи у обзир. Нужно je стога хармонично тумачити цјелину присилног права земле домаћина и међународног инвестиционог права. Још једна карактеристика разликује ову врсту послова од уобичајених трговачких трансакција. Већ je за сваку међународну трговачку трансакцију значајно да се испреплићу норме прпватног и управног права које треба примјенити. Код joint venture реч je о комплексном послу на који се примјењују прописи трговачког, грађанског, те управног права, јер у већој мјери долазе до примјене прописи девизног и пореског права, затем прописи из подручја рачуноводства и друга специјални регулативи. Примјена прописа и интерпретадија уговора претпостављају, дакле, усклаВивање ових разнородних прописа који се међусобно прожимају и рефлектирају на јединствену пословну трансакцију. Са гледишта међународног права ко je се односи на стране инвестиције треба истаћи да се оно углавыом бави правима инвеститора у земли у којој се налази подузеће у које инвестира, а посебно заштитом од национализације и експроприације. Дале се ово право бави трансфером ка-