Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА УЧЕСНИКА У УНУТРАШЊЕМ ОРУЖАНОМ СУКОБУ

Унутрапльи оружани сукоб, у најширем смыслу те речи, означава оружани сукоб којега воде антагонистичке друшхвене трупе (класне, националне, политичке, социјалне, етничке, вјерске, племенске и др.) унутар једне државе. Y унутрашњем оружаном сукобу учествују првенствено граБани који потпадају под власт исте државе или који живе унутар географских граница исте државе. Узроци који доводе до унутраппьих оружаних сукоба су веома различити. Било који облик упьетаватьа мањина или друштвених трупа по правилу има за последицу политичку затегнутост, немире и нереде, а може прерасти и у организовали оружани отпор. Унутрапльи оружани сукоби, историјски, производ су класног друштва. Зависло од своје класне, националне или социјалне усмерености, унутрапльи оружани сукоби се меВусобно разликују и различите називају. Они могу имати карактер револуције, контрареволуције, националноослободилачког рата, граВанског рата a називају се: устанак, побуна, преврат, завера, пуч и сл. Они Moiy бити прогресивни и реакционарни. Најоштрије обушке попримају приликом смене друштвених система, када представљају борбу за преузимање власти од стране нове класе, као и приликом националноослободилачких ратова. Унутрапльи оружани сукоб до којега дође у условима окупације или агресије представља оружани сукоб међународног карактера на који се примењују сва правила меВународног ратног трава. То исто важи ако до оружаног сукоба доБе на анектираном подручју када je анексија извршена за време трајања рата, супротно међународном праву. Према важећим правилима међународног права, на унутрапльи оружани сукоб не примењују се правила ратнога права. Тек кад се усташщи односно побуњеници на неки начин признају, међународно право веже за тај акт одре Вене правые последице, а према степену признана. Признање устаницима • побутьеницима својства зараћене стране од стране владе против ко je су се дигли, има дејство према свим државама. Насупрот томе, ако нека трећа држава призна побуњеницима устаницима својство зараћене стране, пре него то учини влада против које су се они дигли, онда то признанье не везује легалну владу, или треће државе, већ само државу која je устаницима побутьеницима признала својство зараћене стране. У току историје меВународно право није пружало меБународно-правну заштиту учесницима унутраштьих оружаних сукоба. Заштита учесника