Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

161

ПРАВА ГРАБАНА ПО ТУГОСЛОВЕНСКИМ БУРЖОАСКИМ УСТАВИМА

извештајима после избора, није обазирало и на уставну одредбу о „неповредивости стана”, пошто je код „сумњивих” вршена преметачина без икаквих обзира, под видом заштите грађана од субверзирних акцнја( 2 ). А то je било у време релативних слобода и режима тајног гласања и у покраЈlшама у којима je опозиција била далеко слабија него у другим. После доношења Устава од 1931. г., кад je укинуто тајно гласање и кад су уведене земаљске листе, очекивало се да ће владе бити много сигурније у својим тежньама да задрже власт и без примене поменутих средстава. МеВутим, иако je требало много „граВанске куражи” да се јавно гласа против владине листе, она није изостајала, мада се и тада државним службеницима претило отказом службе уколико гласају против владе. Слично се дешавало и са осталим забранама. Протесни политики зборови су одржавани, као и демонстрације, против режима, штрајкови су покретани и поред свих насилничких мера владй, хапшења и концентрадионих логора. Стање у земљи je било исувише тешко од самог почетна да би се задржали у покорности сви они који нису имали перспективе ... Што се тиче осталих права, као: слободе вере, једнакости пред законом, итд. њихова примена je обезбеБивана само у мери ко ja није сметала режиму. Иначе, познато je да ваше од половине одраслог јутословенског становништва није имало основна политичка права, као жене и прнпадници војске. Са економско-социјалним правима било je join теже. Социјално осигурање и здравствена заштита падали су половином на терет радничких и онако малих надница, а пензноно осигурање није уведено. Реализовања ових права било je подрећено неподударностима, које постоје између режима приватне својине над средствима за производњу и захтева за ослобоБење човека од економске зависности.

( 2 ) Y једном извештају опозиционих првака, од 19, lIÏ 1925. r., који je упућен Народној скушптиыи, наводи се о изборима, обављеним исте године, за Црну Гору, следеће: „Да би влада дошла до веБине посланичких мандата по сваху цену, чолиција je ставила у покрет сву своју безобзирност не само према поаигичким правима граЬана, него и према њнховој лично / и имовинској сигурности. Одмах на почстку изборне кампање велики жупан je издао наредбу, да се обустави исплата пензија свима пензионерима припадницима опизициояих странака . . . После тога су организована напади на истакнутије личности из опозиције .. . По селима цападе на појединџе ершила je сама жандармерија, и то редовно ноћу. У самом селу Лукову, храј Никшипа, жандарми су испребијали преко 10 сељака, од којих неки још и данас леже поломљених ребара у Никпшћу . . . Терор и насиље достигли су врхунац од 1 до 8 фебруара, а нарочито на сам дан избора. Од I—B фебруара у масама су затварани присталице опозиције. Затворени су и чувари кутнја, нарочито они Федералистичке странке .. . Да би безакоње ч терор комплетирали корупцијом, владини л>уди су за ове изборе потрошили у Црној Гори више новаца, него што je дато за економско и културно подизагье Црне Горе од уједињења до данас ...” Слични извештаји долазили су из других покрајина, Y извештајима из Војводине наводи се, поред осталога, и то да су „чувари кутија похапшеии на дан уочи избора. Што се тиче председникэ гласачких места, они су у Војводини поставл>ани често из редова председника месних радикалских организација у дотичном месту ..." „Селима су обилазили жандарми, обружани финанси и четници пуцајући из пушака. Y сваку су кућу бацали плакате на којима je била написана мртвачка глава испод које je штампано било, да Не овако свакога задесити ако не буде гласао за државотворну радикалску демократску кутију . . . ”