Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ту су, исто тако, могући само уступци који, ако не би били учињени, доводе у опасност опстанак буржоаског друштва. На пример, држава мора да отвара школе и универзитете пошто њена, тј. капиталистичка привреда, не можс да се развија без квалификованих кадрова. Она, затим, мора да организује и здравствену заштиту тих кадрова, итд. На тим потребама настала су и „сва чуда”, која je створило буржоаско друштво, како каже Маркс, jep би без тога цео систем запао у кризу. С друге стране, пратећи токове развитка, на коме почива њена владавина, буржоазија није у статьу да спречи све већу афирмацију оних који произволе богатства, као и појаву идеологи]а, чак и у њеним редовима, о правичнијој расподели тих богатстава. Бременом, под притиском друштвених снага, ко je буржоаски „поредак ствара, буржоазија je принуВена на попуштања која задиру у домен владавине засноване на приватно] својини. Да би се систем одржао и ту je принуВена на уступке. Разуме се, све то иде под борбом радничке класе и њеног све већег знача] а и на изборнма за буржоаске скупштине, итд. Нравно регулисање тих уступака, на плану постепеног одступатьа од принципа „кеповредивости приватне својине” изражава се у и у све већем опорезивању капиталиста у корист захтева радника за повећањем надница, проширивањем установа социјалног осигурања, итд. ■— све до експропријације „у јавном интересу”, тј. национализације неких сектора привреде, итд. Али, према огромним могућностима које се отварају са потпуним подруштвљавањем средстава за производњу, све мере на реализоватьу социјално-економских права из буржоаских устава представљају само веће или мање уступке. Величинам тих уступака мери се и степен развитка буржоаске деомкратије. Интересантно je Лењиново мишљење о личним, политичким и социјално-економским правима граВана везаних за буржоаске уставе, поред осталог и због тога, што je дуто живео у земљама у којима се, у том правду, отишле најдаље. Y дискусији са Кауцским, који je истицао и могућност постојања „чисте демократије”, Лењин je навео да „ако нећемо да збијемо спрдњу са здравим разумом и с историјом, јасно je да се не може говорити о „чистој демократији” док постоје различите класе: „може се говорити само о класној демократией”. Отуд, како каже, „историја зна за буржоаску демократију, која смењује феудализам и за пролетерску демократију, која смењује буржоаску”. „Буржоаска демократија, ма колико да je ... велики историски прогрес у пореВењу са Средњим веком, увек остаје и у капитализму не може да не остане уска, кртьа, лажна, лицемерна, рај за богате, клопка и превара за експлоатисане, за сиромашне”. „ Узмите основне законе савремених држава, узмите управљање њима, узмите слободу збора или штампе, узмите „једнакост граВана пред законом”, и наћи ђете на сваком кораку добро познато сваком поштеном и савесном раднику лицемерство буржоаске демократије. Свака држава, нека je и она најдемократскија, има у свом уставу капщшке иди ограде које дају могућност буржоазије да крене трупе против радника, да уведе опсадно статье, итд. „у случају нарушавања реда”, фактички, у случају