Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
65
САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ И ОДНОС РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ
јединствене, колективне, заједничке воље, у којој je садржано усклаВиване и синтеза интереса, што je изражено у нормама самоуправней споразума о међусобним радним односима. Отуда, самоуправни споразуми су истовремено и "колективни споразуми или колективне конвенције о меВусобним радним односима, али ce не могу изједначити са колективним уговорима о раду, како се они данас у теорији, законодавству и пракси редовно схватају и дефинишу, мада и они имају за предмет колективно утврВивање и регулисане услова рада, права и обавезе из радног односа и рада измеВу радника и послодаваца. Ово из разлога што je друштвена основа, функдија и намена самоуправних споразума друкчија од „колективног уговора о раду” у неговом класичном и редовном значену, као легални инструмент за [привремени] компромис класних интереса, у коме се увек појављује послодавац [или послодавачка организација], која иступа као супротна, уговорна странка према другој страни-радном колективу-радницима (односно њиховом представшгку-синдикату), чији су интереси различити од интереса послодаваца. Код самоуправног споразума тога, начелно, нема, jep се као учесници појавл>ују само организације удруженог рада и интересне зајединце односно како излази из амандмана XXII тач. 1, и XXIII тач. 1, став 1 сами радници удруженог рада, у ствари, су учесници самоуправног споразума, који равноправно уре Вују своје меБусобне односе и усклаБују меВусобне интересе, односно утврБују основе и критеријуме по којима orni усклаБују своје посебне интересе са заједничким интересима и утврВују меВусобна права и мере за њихово остваривање. Према томе, неког другог субјекта у самоуправном споразуму нема и не може бити, a који би стајао према радницима, односно њиховим организацијама удруженог рада као супротна страна, што je иначе једна од битних карактеристика за појам „колективног уговора о раду” у ньеговом редовном правном значењу. Отуда, нама се чини да су у самоуправном споразуму не би могао да појављује као субјект у закључивању ни синдикат, што би било у складу и са амандманом XXIII, из којег излази [тач. 2, став 1] да он може бити учесник само у друштвеном договору, с обзиром на улогу, функцију и карактер овог договора и његов друштвени значај.\Но, то још не значи да синдикат не би могао да буде иницијатор или покретач поступка за закључивање самоуправног споразума, сагласно својој улози и положају који има. б) Предмет самоуправних споразума о меВусобним радним односима излази већ из самог назива ових споразума. Сва питана из меВусобних односа удружених радника на раду и по основу рада, права и дужности и одговорности радника из ових односа, услова рада и живота радника и join многа друга питана из меВусобних радних односа могу бити предмет ових споразума. То значи да целокупан радни и животни статус удружених радника јесте исюъучиво предмет самоуправних споразума о меВусобним радним односима, уколико уставом или законом није за по ј едина питана и односе из овог статуса друкчије одреВено, обухватајући и друштвене договоре. в) По начину и месту уреБивана меВусобних односа радника из удруженог рада, самоуправни споразуми о меВусобним радним односима