Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

таква каква je дотле док се ради о нормалним приликама, али она мења своју супстанцију тиме што се ремећењем нормалног стања дерогира примена редовног правног правила и на његово се место уводи примена једног другог изузетка. Отуда количина није више апсолухна, него je релативна. ЬЬен релативитет се своди на то да je она функдија од стања нормалности односно од елемената анормалности којн се уводе у правни систем, Тако док je основно и редовно правило да се на све приватноправ не ситуације са елементоы иностраностж примењују само она правна правила која прописује и намеће међународна заједница, дотле постоје и пзузетци. Има извесних приъатно-правних односа са елементом иностраности код којих ce појављује могућност да примена меВународно-правних правила буде од очите штете по углед, опстанак или животне интересе једне од држава у питању. Поставлза ce питање хоће ли се и ту применити оно нормално меВународно прнватно-правно правило, које би се применило да нема те ненормалности, ко ja се огледа у стављању у изглед опасности од иримене по утлед, спстанак или жнвотне интересе те заинтересоване државе. Одговор на ово питање значи одлучивање за апсолутност или за релативност значења идеалнстнчког схватања МеВународног приватног права. Указујући на овакав начин на сав могући значај и вредност идеалистичке концепције МеВународног правитног права, професор Бартош, као убеВени реалиста, указује да ни то идеалистично МеБународно приватно право није join увек ништа друго него само један идеал, од чнјег остварења je савремено човечанство join далеко. То зато што идеалистичко Међународно приватно право данас није један снгурно одре Вен скуп прецизних правних правила које би меВународна заједница прописивала у одређеној форми и са тачном садржином и ко ja би она као таква, по своме ауторитету, наметала свима државахма. Данас су то махо,м непрецизни меВуиародно-правни обичаји и контраверзне доктрине које истраживачи МеВународног приватног права вехшком логикОхМ п високохм ученошћу преппручују као једино могућа решења пој единим државама које чине хмеВуиародну заједницу. Отуда место једног сигурног МеВународног кодекса, који бн својом императивношћу и јасноћом одржавао непомућено јединство МеВународног приватног права, у стварности имамо једну хрпу противуречннх правила, ређе утврВених, обично некодификованих обичаја и непризнатих доктрина. На тај начин идеалистичка концепција о једном сигурном, општеобавезнохМ и за све државе једнаком, дакле универзишом систему МеВународног приватног права на вех\ику жалост остаје само идејна концепција. Свака држава се труди да из ових несреВених сбичаја и противуречиих доктрина изведе она правила која по њеном духу и разумевању чине оно што je најбоље у овој доктрини. Тако данас у стварности место једног јединственог, место идеалистичког, место унифорх\шог, срећсхмо за сваку државу посебно, њено територијално, њено национално МеБународно приватно право. IV. Из оваквог основног принципа јелног погледа на природу МеВународног приватног права професор Бартош, као пристахшца територијалистичке кондегшцје извхчачи низ и у многим радовима из ове области које je он објавио изхмеБу два светска рата. Наведимо само иске од њих.