Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

77

ТЕРИТОРИЈАЛИСТИЧКА КОНЦЕПЦША ПРОФ. М. БАРТОША

гьено, а то свуда представла оно што се правничком терминологијом назива, правно питање. Зато, пошто по правилу свака неправилна примена правних прописа да je основ за касирање, то се и иовреда страног закона, у свим случајевима кад његову примену наредп законодавац, има сматрати за повреду домаћег закона, закона који je наредио или одобрио њетову примену. 5. Теорија стечених права професора A. Pillet-a посебно je била реалистички оценена од стране професора Бартоша по основу територнјалистнчке концепције Међународног приватног нрава. А основна мисао ове теорије je била; МеВународно приватно право одреВује закон по коме се стиче једно право, али од оног тренутка кад je право правилно стечено по једном закону оно се управља само по нему, а од тада теоријски више није могуће уопште постављати питање о могућности сукоба закона. Право које постоји по једном закону, докле год постоји и ма где постојало, зависийе од тога закона. Све државе, чланице међународне заједнипе, обавезне су да признају постојање тог права и да његову судбнну цене по закону one државе по чијим законима je то право и створено. А то све уз признање једног изузетка: ограничење јавног поретка ослобађања од поштовања стечених права. Дајући крнтички осврт на овакве закључхсе, професор Бартош с правом закључује: принцип меЬународног поштовагьа права правилно стечених у иностранству значи једну лепу идеју, једну идеју чије остварнвање зависи од домаћег схватања јавног поретка. A ако се има у виду да данас јавни поредак у свакој држави цени и одређује суверено само домаће законодавство, онда ce теорија стечених права, паглашава професор Бартош, своди на следеће: Свака држава je дужна да се држи принципа МеВународног поштопана права правилно стечених у иностранству, али само уколико се нени национални интереси (дакле: нен јавни поредак) томе не противе; а то би значило: постоји једна обавеза чији ће обим дужник одмерити према своме нахоЬену. Отуда теорија стечених права у Мебународыом приватном праву остаје само једна идеја која je лепа али која се очевидно противи стварности људског живота, томе основном извору сваког права. 6. Двадесет година после првог светског рата допело je знатне промене у меВународним односима, посебно у меВународној пплитшга и међународној економици. Y склопу, одыосно у следству тога, почело се ховорити о кризи МеВународног правитног права. Ставови професора Бартоша, изражени управо уочи другог светског para (децембра 1938. године), потврВују још једанпут његову одаыост територијалистичкој концепцији МеВународног приватног права. Он том приликом нише; Има нечег тачног у идеји да даыас (1938. године) постоји криза МеВународног приватног праву, али она се не састоји у томе што државе као такве не поштују правила МеВународног приватног права, што му одричу примену, што вреВају његова начела, него у томе што правила МеВународног приватног права, оваква каква су она кодификована у време либералистичких праваца у светској економској политици и буржоаске револуције Римског права, више не одговарају правном стању ствари. Мора се без двојбе консхатовати да je МеВународ.но приватно право дошло у кризу због тога