Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Mar 01, 1973, page 62

60

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

режимима. И, на крају, мада се ошптински органи нису могли мењати без крајње одлуке непокретног радикалског Државног савеха спровоћење тих одлука ставлено je законом у надлежност полиције. Зато je логично што се влада либерала, пре избора, устремила прво на радикалске управне органе. Y ресору Министарства унутраппьих. дела донето je од 9. августа 1892. год. до 1. априла 1893. о постављању и разрешењу: ca 358 указа поставлено je 1587 нових лица, а са 167 разрешено je 350 (59 службеника je принудно поднело оставке) I 1 1). Међутим, то није било довольно. Да би влада обезбедила сигурну победу на изборима уз коришћење опробаних метода у односу на управни апарат морала je ударити и на радикалске општинске управе због њихове значајније улоге у припремама избора и у изборној процедури. Али, ту се наишло на много већи отпор и оштри партијски сукобв су отпочели. Радикали, који нису имали владу, рачунали су на самоуправне локалне органе, у првом реду на општинске, за које су претпоставл>али да се нису могли лако мењати. Зато су најживле агитовали у народу под паролом; „Недајте општине!”. Отуда, сукоб између две партије у предизборној кампањи се и експонирао, у ствари, као сукоб између радикалских самоуправних органа у првом реду општинских и управних органа који су, после промена, у већини, припадали либералној странци. Либерална влада, налазейи се у процепу између окружних одбора, које није могла сменити (изабрани су на три године) и општинских управа, с једне стране, и среских и окружних начелника, с друге, који су радили за либерале, прибегла je средствима која су нмала мало или нису уопште имала ослонца у законнма. Просто, преко управних органа, заобилазећи редован, законски поступай, смењивала je радикалске општинске управе где год je могла, изналазећи им „кривиде”, и постављајући своје „регенте”. Затим, и путем „изјаве неповерења” начелници су исто тако смешивали општинске управе користећи се, у првом реду, често стварно несређеним финансијским стањем у ошпхинама. Сазивали су општинске зборове и, износећи стварне или измишлене податке о злоупотребама у руковању општинским касама, успевали су да их, понегде, и смене. Радикали су се оштро супротставлали смењивању својнх управа запоседајући општинска седишта, због чета су негде влада, а негде начелници, морали употребити и војску. Дешавало се да je влада, у немогућности да смени општинску управу, „отварала нову судницу за своје општинске регенте”, па су тако функвдюнисале истовремено две ( 12 ) (Војска je употреблена у селу Горачнћу против народа који се није разилазио после гласања: „Пало je дванаест мртвих и седам рагьених, и отпор Горачића био je савладан”.) ( 13 ).

(и) Слободанка Стојнчић: Отитинско пптпњг у скупштински,м избори,на 1893. у Србији. (11. Зборнпк радова, сепарат. Ниш 1968. год. стр. 162).

(12) Исто, стр. 165.

(13) Сл. Јоваловнћ: Влада Александра Обреновића, I, стр. 324.