Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

односно урбаног карактера. Али, постоји разлика измеВу месних заједница унутар сваке ове групе понаособ. 1 Проблем поводом месних заједнида даље постоји и због неких појава које нису непосредно везане за политички систем, или уже за комунални систем. То je проблем који прати савремени друштвени развој уопште и одражава се на место и улогу месне заједнице у систему. Нарочито се он осећа у тзв. урбаним срединама. На пример, у Београду се већ запажа да у појединим деловима града (месне заједнице) постоји више радних људи него становника стално настањених у том делу. Наиме, прилив радних л>уди je велики у периоду радног времена, а одлив из тога дела града са завршетком радног времена. На први поглед изгледа да ово не представлю неку тешкоћу у погледу организована месне заједнице. Али, што се хиче организована, то и може бити тачно, међутим, поставлю се питане како ће се понашати манина становника према већини радних људи у погледу права и дужности месне заједнице итд., када интерес стално настанених и флуктугграјућих грэ.Вана нису идентични? Додуше, у елементе за конституисане месне заједнице, па и општине, имамо поред територијалних и функционалне факторе који ће деловати у правду споразумевана, али ови дезинтегрирајуВи моменти увек остају. Стога се поставља као озбиљно питане нису ли месне заједнпце зачеци једног новог степена територијалног организована које Be деловати у правду удаљавана граВана од основне друштвено-политичке заједнице општине, што свакако није ннтенција Нацрта устава. Свакако само пракса у остваривану новог система може дати тачан одговор. б) Интересне заједнице. Оне су, свакако најпогодније институције које се могу супротставити тенденцији територијализације месне заједнице и свих негативности које одатле могу произићи. Додуше, у југословенској уставној политичкој теорији не постоји општа сагласност о карактеру интересне заједнице. Y ову категорију сврставају се врло различите институције. Додуше, нацрт устава у чл. 96, 97. и 98. даје могуВност да се утврди како настаје, који су органи, и однос чланова интересне заједнице, те дозвољава закључак да Устав све институције створене самоуправним споразумом a које се декларишу као интересне заједнице третира јединствено. Са становишта политичке теорије ово није довољно. Очигледно постоји разлика измеВу оних институција које оснивају ееВ постојеће институције и оних које оснивају граВани непосредно. Као што постоји разлика измеВу интересних заједница које ce финансирају на основу општих прописа о обавезном доприносу у одреБеном проценту и оних интересних заједница које сами чланови добровољио и непосредно финансирају. Или рецимо, у којој мери карактер интереса утиче на характер интересне заједнице? Чини се да у самом биВу интересне заједнице мора бити елемената добровольности. Без овог елемента оие и нису праве интересне заједнице. Па, према томе, и нису све меВу собом идентичне како би то иначе могло да се закључи из уставних текстова. Но, без обзира на овакве дилеме социолошко-политичког карактера, смисао интересних заједница у систему

i На пример, у Београду има 280 м. 3. од тога 64 имају преко десет хил>ада становника, док 27 имају између десет и двадесет хил>ада подаци Скупштине града Београда 1971/72.

171

ОПШТИНА КАО НАЈЗНАЧАЈ. ФАКТОР ИНТЕГРАЦШЕ ПОЛИТИЧ. СИСТЕМА