Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

101

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА Y СВЕТЛУ НАЦРТА НОВОЕ YCTABA

Вен. Њихов циљ je, у ствари, у томе да евентуално допринесу даљем настојању да решена буду још адекватнија, а основни концепт још развијенији, што je свакако претпоставка његове пуније афирмације у пракси која ће после устава уследити. Y овом смислу чини се да би требало учинити још две напомене, које би у крајњој линији могле означпти и одређене предлоге. Иако се ове напомене чине на крају, то не значи да су оне тако сврстане по значају. Напротив, њихов значај je сигурно већи од неких других које су учшьене напред, с обзиром на то што се ишло редоследом текстова напрта устава. Пре света, мислимо да би месне заједнице, као посебно значајан облик самоуправљања радних људи, требало да буду непосредно заступлене у представничким телима свих друштвено-политичких заједница од општине, преко републике и покрајине до Федерације. То би било у духу уставног концепта скупштинског система као својеврсног облика остваривања улоге и места скупштине самоуправное друштва. Друга напомена могла би се изразити више као дилема о томе да ли би републички устав требало joui више да разради месну заједницу. Наиме, постоји прилична несразмера у третирању самоуправљања у организацијама удруженог рада и самоуправљања у месним. заједницама у Нацрту како савезног устава тако и републичког. Нема сумње да ће статута општина, као и статута меских заједница на овај начин добита веома много простора за аутономно самоуправно организована месне заједнице. Но, ипак, чини се да би републички устав требало на утврди бар најзначајније демократске принципе на којима почивају месне заједнице, као и њихови односи са другим самоуправним организацијама и заједницама, као и основе организације месне заједнице. Y том смислу ваљало би обезбедити уставом постојање одговарајућих демократских облика одлучивања у месној заједници како би ова институција увек и у свему служила интересима радних л>уди. Y ствари, нема разлога да се не поступи слично као у самоуправљању у радној организации, или бар као код самоуправна интересно заједнице. На крају само још једна напомена и истовремено предлог. Мислимо да би код месних заједница требало говорити не само о радним људима већ и о граВанима, јер сам термин „радни луди” не може да обухвати све категорије самоуправних субјеката чије интересе остварују месне заједнице. (Примера ради, незапослени грађани очигледно не могу бити обухваћени овим термином).

Ар

Злати ja Букић-Вељовић