Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

препустити радним људима, као и статутима ових заједница као својеврсним демократским договорима. Статут месне заједнице као њен основни салюуправни акт предвиђен je како у Нацрту савезног, тако и републичког устава. .МеБутйм, док савезни Нацрт предвиВа да се статут доноси референдумом, дотле Нацрт републичког устава не одређује уопщте поступак усвајања овог акта. Чак и без обзира на потребу сагласности рещегьа савезног и републичког устава, било би исто тако неопходно да се и Уставом СР Србије тарантује одреВени демократскн поступак за донощегье статута месне заједнице. Иако свакако постоје разлози који би се могли навести против референдума (пре свега, они техничке природе), ипак би се с обзиром на значај статута, требало определитк за овај демократскн пут његовог доношегьа. Туг би Устав требало да унесе још једну допуну којом би се јавна дискусија о статуту месне заједнице прогласила обавезном фазом у процесу његовог доношегьа. У том случају би и референдум за његово усвајање био сасвим логичан завршетак поступка доношена, а непосредно изјашњавагье граБана баю би у правом смислу израз њиховнх хтења. Нацрт устава СР Србије у конципирању месне заједниде води рачуна о томе да су за гьено функционисагье у оном смислу у коме она треба да доживи своју пуну афирмацију, неопходна одговарајућа средства. Стога он предвиВа нзворе из којих ће се ова средства прнбављатп и то су; средства која радни л>уди сами непосредно удруЖе бамодоприносом, или на друга начин; део дохотка који ради задовољавања заједштчких потреба у месној заједници издвоје радници у основним организацијама удруженог рада са подручја месне заједнице, као и радници основних организација удруженог рада чији чланови живе на подручју те месне заједнице; затим, део појединих прихода опшгане који она уступи месној заједницп у складу са програмима развоја месне заједнице и општине; део буцета и фондова општшге; накнаЛе за услуге и друга сопствени приходи, као и друга средства. Нацрт утврБује право месне заједнице да својим средствима самосталко располаже. Овакав приступ изворима финанснрања месних заједница, такоВе, потврВује консеквентност Нацрта републичког устава у афирмисагьу и разради основног концепта о месној заједници као значајној карици јединственог самоуправног система. Бројност тих нзвора, као и само гьихово уставно фиксирање, дају пуно основа за уверење да ће месне заједнице имати убудуће стабњлнију матери јалну основу за остваривање упврВених задатака, који су и по обиму, a још више по своме значају од посебног интереса за наше друштво. Све што je напред речено довољно показује да je месна заједница, као својеврсна самоуправна заједница, добила веома значајно место како у Нацрту савезног, тако и републичког устава Србије. Она je, заиста, чврсто интегрисана у самоуправпи систем којн изграБујемо и то како по суштинским обележјима која су јој уставним нацртима утврВена, тако и по бројним решењима која би се могла означит као конкретизација и прецизирагье основног концепта. Сами предлози који су овде у погледу појединих солуција учигьени, не би ннкако могли да значе умањивање несумгьиве вредности концепта који je наглашен и са доста елемената потвр-