Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ ОСНОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА И ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ТРЖИШТА

Аискусија коју смо водили поводом Нацрта устава СФРЈ покренула je низ питања која се нужно намећу и у дискусији поводом Нацрта устава СР Србије. Разлог лежи добрим делом у томе што je одређен број одредби у преузет у Пацрт устава СР Србије из Нацрта савезног устава. Y садашњем излагању не бих желео да поновим претходно вођену дискусију. Отуда, ja ћу се задржати само на неким питањима која нису била предмет нашег ранијег разговора. Задржаћу се на питањима која заслужују продубљенију анализу, било да она проистиче из новина која предложена решења представљају, било да то налаже друштвено политички значај који она имају за наше радне људе.и, шире, за целу нашу заједницу. Правки субјеЈСтивитет основных организација удруженог рада. Својство правног лица основне организације удруженог рада утврђује, на посредан начин, одредба чл. 25. и одредба става 1, чл. 26. Нацрта устава СР Србије. Текстови ових одредби идентични су текстовима одредби чл. 24. и чл. 25. став 1, Нацрта савезног устава. Према њима основне организације удруженог рада сврстане су у ред друштвено-правних лица. На непосредан начин својство правног лица признаје се основној организапији удруженог рада и одредбом члапэ. 48. оба Нацрта устава. Текст ових одредби je истоветан. Према овом тексту, основне организације удруженог рада јесу правка лица. Y тексту стоји; „правна су лица са правима и обавезама и одговорношћу који им припадају на основу устава, уставног закона покрајине, закона и самоуправног споразума о удруживаньу”. Пре доношења нацрта оба устава, својство правног лица основне организације удруженог рада било je утврђено на изричит начин одредбом члана 2. Закона о конституисању и упису у судски регистар организација удруженог рада. Овим Законом окончана je дискусија која се одвијала пре доношења Уставних амандмана од XX до XLII и која се наставила и после њиховог доношења, а уследила je због нејасноће текста Амандмана XXI, који се односи на ову материју. Сада je од интереса за правку теорију то да објасни шта ови текстови доносе ново у општој теорији правних лица. Затим, од значаја je за овај моменат и пихагье, да ли je Нацрт устава СР Србије могао и je ля требало да оде даље од Нацрта савезног устава и већ поменутог Закона о конституисању.