Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

107

ПРАВНН субјективитет ooyp

услова пословања. Y погледу услова промета оба Ыацрта предвиђају да се они могу прописати законом (став 2, члана 229. Нацрта савезног устава и став 1, члана 81. Нацрта републичког устава). Значи, на територији сваке републике важиће савезни прописи и прописи републике за све организације удруженог рада подједнако, без обзира где им je седиште. То дал,е значи да ови прописи неће бити у међусобној супротности и да ће републике предвнђати допунске услове због својих специфичных интереса. Законодавство из области облигација предвиђено je за савезну законодавну делатност. Међутим, одредбе о пословању, дате у оба Нацрта, дају места различихом тумачењу. Из чињенице да Нацрт савезног устава помшье опште прописе и прописе места пословања, а да Нацрт републичког устава предвиђа само прописе места пословања, може проистећи тумачење да ће привредне организације односно оргакизације удруженог рада, поред општих услова за вршење њихове делатности, које предвиђају савезни прописи, морати, да би пословале и на територији неке друге републике, испуњавати, поред услова њиховог седишта и услове који се за ту делатност предвиВају у другој републици на чијој територији желе да послују. Ово ће се шгтање појавити при отварању пословних јединица на територији друге републике. Y условима различите привредне развијености појединих република, па чак и покрајина у оквиру република, услови за пословање у пој единим делатностима се могу осетно разликовати. Ово нарочито важи за органпзације удруженог рада које обављају делатност за коју се тражи испуњење неког имовинског цензуса (почетна средства, почетне резерве, итд.). Ово се односи, пре овега, на такозване новчане организације, банке и осигуравајуће заводе. Висок цензус у једној републици могао би да онемогући приступ ових организација из друге републике. Уз постојање већ сада присутне релативне затворености новчаног тржишта у републичка па и ужа подручја, недовольна јасност текста Устава могла би да допринесе јачању ове појаве. Свакако да би каснија интервенција уставног суда ове појаве отклошгла, но то не умањује потребу да се нејасноће већ сада уклоне. Сматрамо да би већ сада уставы, како савезни тако и републички уставы, па према томе и YcTaß СР Србије, морали јасно да истакну начело да организације удруженог рада послују и обављају промет под јединственим условима на целом подручју Југославије односно на јединственом југословенском тржишту. Оно што републике и покрајине могу посебно регулисати, то су услови промета робе на појединим подручјима, али за све организације удруженог рада на једнак начин. То треба јасно рећи. Аруго, требало би јасно истаћи да у погледу испуњавања услова за обављање делатности (статусни услови) свака организација удруженог рада, да би пословала на целом југословенском тржишту, треба да испуни само услове који се захтевају у месту где je њено седиште. Аругим речима, организација удруженог рада која испуни услове за осниванье и пословање у свом седишту може да послује на територији читаве Југославије односно на целом југословенском тржишту, без обзира који су услови пословања (услови за оснивање и обавл>ање делатности статусни услови) односно обављања те делатности у другим подручјима. Ствар je, пак, трећих лица, односно пословних партнера да, полазећи од својих гштереса, оцењују са којом