Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

117

ДЕЛЕГАТСКИ СИСТЕМ Y OOYP

статутима, jep круг послова који Be се поверити заједничким органима зависн од воље, или боље речено, од сагласности воља основних организација удруженог рада. Извесна питања су, ипак, Нацртима устава предвиђена за раднички савет радне организације: утврђивање предлога статута, који ће затим бити донет већином гласова свих радника у свакој од основних организација удруженог рада, доношење других општих аката, утврђивање заједничке пословне политике удружених организација, доношење плана и програма рада, утврВивање мера за спровођење заједничке политике и донетих одлука, именовање и разрешавање са дужности инокосног пословодног органа односно чланова колегијалног пословодног органа, старање о информисању радника, као и обављање других послова, који се у складу са законом утврде самоуправним споразумом и статутом организације. Мислим да већ и овакво минимално набрајање послова радничког савета показује промене у његовој надлежности, jep се треба сетити скорашњег времена када je овај исти орган, у својству највишег органа управљања предузећа, доносио статут, правилник о расподели дохотка и личних доходака, одлуке о формирању необавезних фондова на нивоу привредне организације, одлуке о инвестицијама и радним односима итд.). Нацрти устава говоре и о трећој категорији питања која се могу каћи у надлежности радничког савета радне организације (прва трупа обухвата оно што je напред набројано, а друга сва она питања која на раднички савет договорно пренесу саме основне организације удруженог рада). Y трећу врсту, међутнм, спадају послови који се односе на неотуВива права радника из основних организадија удруженог рада, којих се ове организације не могу одрећи нити их неко њих може лишити, али чија се осхварегьа, делом или у потпуности, посебним поступком могу поверити заједничким органима управљања. Члан 89. Нацрта савезног устава и члан 110. Нацрта републичког устава кажу да се одлуке, „које се односе на остваривање неотуђивих права радника у основним организацијама удруженог рада, доносе у сагласности са сваком од тих организација, на начин утврђен самоуправним споразумом о удруживању”. Може се запазитн суштинска разлика између питања друге категорије, која су заједничким споразумом основних организација поверена радничком савету или другом одговарајућем органу управљања радне организације, и ових најзначајнијих питања треће трупе, која су, по правилу, резервисана за непосредно одлучивање на нивоу основне организације удруженог рада. Аок се у другој групи послова самоуправни споразум узима као довољан правки основ за надлежност представничких органа радне организације, у последнем случају се због изузетног значаја „неотуВивих” права, у конкретном одлучивању, поред самоуправног споразума, захтева и допунска сагласност сваке основне органнзације. 6. Нови концепт радничког савета или другог одговарајућег органа управл.ања показује да Устав, упоредо са јачањем облика непосредног одлучивања, суштински мења природу највишег органа посредног одлучивања. Од класичног представничког органа са елементима доминације, карактеристичним за једну аутономну машину, која у одређеним условима може да прерасте у аутономну елиту, Устав покушава да створи