Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рајућим органима) „раде по смерницама радничког савета односно другог одговарајућег органа управљања основне организације која их je изабрала, и за свој рад су одговорни радницима, односно органу управљања те организације”. Аакле, делегахи у радничким саветима основних организација удруженог рада, када ти савети постоје, бирају своје делегате у радничке савете већих асоцијација, које ce формирају самоуправним споразумом. Наравно, треба приметити да у представничке органе асоцијација изван основних организација долазе и делегати које у OOYP-има непосредно бирају радни људи, а не њихови раднички савети, с обзиром да у многим мањим основним организацијама, где je све могуће решавати непосредно на зборовима радника, не постоји ни потреба за радничким саветима. Тако делегати стижу на два начина, у суштини иста или веома слична, јер су у једном случају изабрани непосредно од радника, а у другом мање непосредно, односно више посредно од њихових делегата које су претходно непосредно изабрали. Но, без обзира да м je делегатима у радничком савету асоцијације изборпа база цела основна организација удруженог рада или само раднички савет те основне организације, Нацрти устава подвлаче њихову заједничку обавезу да раде по смерницама оних који су их изабрали, што ће рећн по смерницама радника или органа управљања њихових основних организација. Нацрти устава се не баве детаљима око утврђивања смерница, остављајући ово питање закону, који ће доћи после устава или нормативним актима самих основних организација удруженог рада, пре свега, њиховом самоуправном споразуму и статуту. У истом члану Нацрта je изричито речено да се права, обавезе и одговорности делегата према радницима и органима управљања одређују овим актима „у складу са основама делегатског система утврЬеним овим Уставом”. Последlьом формулацијом Устав je потврдио да je делегатски систем рада радничког савета само део општег концепта делегатског система, који je на разним нивоима ггредвиђен за читаву сферу друштвеног управљања, од самоуправљања у привреди до скупштинског система у републици и федерацији. Овим поглавље.м je још једном потврђена и основна идеја из преамбуле и других делова Устава, према којој je основна организација удруженог рада једна од полазних база у изградњи читавог делегатског система у нашем новом друштвено-политичком уређењу. (Узета сама за себе, основна организација удруженог рада се може посматрати као основа за нзбор делегата у органе управљања асоцијације, којој сама основна организација припада, као што се, с друге стране, може посматрати и као основа за формирање делегација из којих ће кренути делегати у друштвено-политичке и самоуправне структуре на ширем нивоу у скупштине општина и републичке скупштине. Моје излагање je ограничено само на први аспект испитивање улоге основне организације удруженог рада у функцыонисаиу делегатског система у оквиру саме привредне организације иш неке друге хтривредне асоцијације). 5. Функционисање новог делегатског радничког савета се не може у потпуности схватит ако не погледамо и његову нову надлежност. Већ сам напоменуо да законодавац овога пута ту надлежност не одређује исцрпно и да ово прецизирање препушта самоуправним споразумима и