Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y нацртима назначених правних аката има и подручја у којима су новине мање присутне, или их уопште нема, будући да су одређени текстови у целини преузети из садашњих устава, али тиме потреба за посебним напорима правника нимало није смањена. Ово и због тога што нам се пружа прилика за побољшање преузетих текстова или чак потпуно елиминисање неких од њих. Ми смо 2. и 3. јула имали дискусију о Нацрту устава СФР Југославије. Та je дискусија публикована у „Аналима" и тако дата јавности. Пре два дана (25. септембра) имали смо и дискусију о Нацрту устава СР Србије. И њу намеравамо да објавимо. Y овим дебатама узело je учешћа више десетика наставника и асистената. Није, наравно, наше да судимо о вредности сопственог доприноса, али je наше да се трудимо да сваки наш чин буде у складу са друштвеном функцијом факултета као упутницом која нам једино даје право да усправно стојимо. И вечерашњи скуп има за предмет расправу по оба цитирана правка акта. Очекујемо (и то je природно) да у овој дискусији првенствеио узму реч студенти и да изнесу своја запажања и мишљења, како би и овом приликом дали свој прилог ономе за чим тежимо. При томе je мање важно да ли ћемо увек наћи иајадекватнију формулацију. Ар Павле Николић Наш вечерашњи састанак je замишљен као дпскусија, те ова уводна реч треба да буде само један огапти осврт на основне поставке и суштину Надрта устава. Било би корисно ако би из ове средине потекли и извесни предлози и сугестије које бисмо упутили Координационом телу за праћење јавне дискусије образованом при РК ССРН Србије. Y свом излагању ja бих ставио нагласак на проблематику друштвено-полнтичког система, док ће о питањима друштвено-економских односа говорити колета Шошкић. Пре света, ваља констатовати да наша земља, у поређењу са дру гам државама, много чешће мења свој устав. Таква пракса може бити оцењена као добра или лоша. Разлози честих промена устава у нашој земљи су, међутим, следећи: прво, динамичан развој наше земље од револуције до данас. Аруго, опширност самог устава. Наиме, Устав од 1963. je прилично подробно регулисао све области друштвеног, политичког и економског система. Било je потребно тако учинити jep се тиме отклањају оне опасности које могу настати ако устав утврђује само шггроке оквире за развитак система. Y нашем друштву које je још увек младо и у коме изградња социјалистичких односа се не одвија без тешкоћа и отпора, потребно je уставом детаљније регулисати принципе и инстнтуције. Међутим, такво регулисање условљава релативно брже застаревање самог устава. Ако je све то тачно, онда одговор на питанье да ли je добро што се устав релативно често мења мора бити позитиван. Узроци промене устава леже у тежњи да се друшгвено-економскн и полнтички систем усагласе са оствареним стугаьем развоја производних снага и друштвено-економских односа. Одређеније објашњење се може