Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

121

УЧЕПШЕ СТУДЕНАТА У ДИСКУСИЈИ

дати ако се узроци посматрају повезано са циљевима који се желе остварити уставном реформой. Основни циљ и суштипа уставне реформе je у обезбеБењу владајућег положа] а и улоге радничке класе и свих других радннх луди у друштву и остваривању њихове непосредне владавине над резултатима гьиховог рада и средствима друштвене репродукције и у управљању друштвеним пословима уопште. Главки циљ јесте, једном речју, да радничка класа стварно постане субјект и основни носилац целокупног економског и политичког живота у нашој социјалистичкој заједници. Она мора постати одлучујућа друштвена снага. Нацрт устава чини видлшви напор да то оствари. Наше основно опредељење које мора добити уставну потврду јесте у обезбеВењу пуног утицаја радничке класе у друштвеном животу уопште. Тежња je „да власт постане власт радничке класе, а не у име радничке класе”. МеВутим, ови циљеви представљају само корак дале у развоју нашег постојећег уставног система. Нови устав je логички наставай досадаппьих уставних промена, нарочито оних које су извршене Амандманима од 1971. Ипак, промене које се врше овим новим Уставом јесу обимне и крупне и имају историјски знача]. Отуда се и није могло наставити са вршењем промена путем уставних амандмана, већ се приступило доношењу новог Устава. МеБутим, није реч о потпуно новом уставу, али ни о „пречишћеном” тексту Устава од 1963. То je Устав, који, почивајући на Основним начелима утврБеним у Уставу од 1963, дал.е развија и унапређује целокупни наш систем. Он ствара услове и средства помоћу којих Be радничка класа имати одлучујући утидај у даљој изградњи социјалистичког друштва. Устав мора да послужи као инструменат у рукама радничке класе. Суштина уставних промена на плану друштвено-политичког система лежи у даљем развоју социјалистичке самоуправце демократије засноване на друштвеном самоуправљању. У конципирању друштвено-политичког система нацрт новог Устава je нужно морао да поВе од поставки наше марксистичке политичке теорије. Једна од тих основних поставки јесте и поставка о нужности развоја демократије. Социјалистичко друштво се може развијати само као демократско. Наравне, та демократија мора бити класна и јавл.ати се као систем који ће обезбедити доминацију интереса радничке класе, њен директан утицај и њену одлучујућу улогу у вршењу власти. То je, у ствари, поставка према којој се самоуправно социјалистичко друштво као прелазна етапа јавл>а у облику диктатуре пролетариата. При томе, у таквом друштву и то би била трећа значајна поставка марксистичке политичке теорије држава мора бити карактер инструмента у рукама радничке класе. Ока се не може и не сме идентификовати са радничком класом и њеним интересима. Инспиришући се оваквом концепцијом Нацрт устава je прокламовао, пре свега, полазну поставку друштвено-политичког система радничка класа и сви радии луди су носиоци власти и управљања другим друштвеним пословима. Темељ таквих система чини, наравно, самоуправљање. Иначе, Устав утврђује следеће облике кроз које радничка класа и