Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

45

ДРУШТВЕНИ ПЛАНОВИ ПРЕМА НАЦРТУ УСТАВА СРС И СФРЈ

могао бити Отттттти сабор Републике (чл. 334. Нацрта устава СРС) односно Општи сабор СФРЈ (чл. 286. Нацрта устава СФРЈ), н, најзад, ту функдију могли би, бар у начелу, у почетној фази имати одговарајуђи заводи за друштвено планирање. Пошто je релативна прихватљивост ових решена приближыо једнака редоследу којим смо их поменули, пођимо од најмање прихватљиве. Заводи за друштвено планирање вероватыо ће одмах бити одбачени као могући субјекти за примарну процену могућности и потреба привредног и друштвеног развоја. Y свом данашњем облику они ту функцију, сасвим сигурно, не би ни могли да носе, те њихово одбацивање може бити поткрешьено многим аргументима, од њихове кадровске оспособљености до релативне политичке и друштвене моћи којом располажу већ више од једну деценију. Одговор, ипак, није тако прост како се на први цоглед чини, и то из најмање три разлога. Прво, и такви какви су, заводи за планирагье представљају центре у којима се концентрише највећи број показатеља привредног и друштвеног развоја и чине његове пројекције, свеједно колико се и како доцније измене. А то значи да су и до сада, бар у почетној фази, они процењивали могућности и потребе привредног и друштвеног развоја. Друго, у тим проценама, без обзира на формалне и икституционалне моменте, што захваљујући непосредним везама са скупштинама друштвено-политичких заједница и њиховим извршним телима, што као последица традиције, они су ипак имали релативно самосталан политички ауторитет у изражавању и конституисању друштвене свести (општих друштвених интереса). Најзад, треће, чшьеница да je тај ауторитет данас доста скроман ни најмање не значи да он мора остати таквим; напротив, мнош добри разлози могли би се навести у прилог потребе његовог повећана, jep je то, сасвим сигурно, и услов повећавања друштвеног ауторитета планирања као целине. Зато се чини да заводи за друштвено планирање у члановима који се односе на ову материју свакако треба да буду поменути, свеједно да ли ће им се поверши или не функција примарног процењивања могућности и потреба привредног и друштвеног развоја. Други субјект који по нашем мишљењу долази у обзир за примарну процену могућности и потреба привредног и друштвеног развоја јесу, како смо поменули, општи сабори. Иако против оваквог решења говоре два крупна разлога прво, што je општи сабор доста хетерогено и гломазно тело, те самим тим неоперативан, и друго, што због одсуства перманентног рада неће располагати овим релевантним чињеницама ■ —■ по свом политичком ауторитету његова квалификованост за наведену функцију тешко се може оспорити. Штавише, имајући у виду да примарне процене могућности и потреба друштвеног и привредног развоја у оквирима друштвено-политичких заједница не морају садржати све елементе које и сам план, односно да се могу тицати само глобалних определена и као такве изразити и у облику резолуција, које општи сабори према нацртима свих устава и могу да доносе, релативна тежина поменутих разлога против оваквог решена знатно опада, утолико пре што се они могу компензирати укључивањем одговарајућег завода за друштвено планирање у фази припрема резолуције.