Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАIСУЛТЕТА

Kao субјект који у поступку припрема и усклађивања планова може носити функцију примарне процене могућности и потреба друштвеног развоја, најзад, и са најмање образложења, могле би се јавити скупштине одговарајућих друштвено-политичких заједница, које према нацртима устава друштвене планове и треба да доносе. Против оваквог решегьа говори само један разлог спајање функдије носиоца једног, општег интереса, с функцијом усклаВиваььа свих интереса. Релативну тежину овог момента, ипак, не треба прецењивати, jep je у новом политичном систему које нацрти инаугуришу Скупштина Републике (и федерације), не само по слову Нацрта устава СРС и СФРЈ, већ и по њиховом саставу и начину њиховог рада —• „орган самоуправљања и највиши орган власти у оквиру права и дужности Републике (федерације)” чл. 297. Нацрта устава СРС и чл. 254. Нацрта устава СФРЈ. Упореде ли се предности и недостаци сваке од наведених солуција, чини се да оптималну треба потражити у комбинацији прве са једном од наредне две, jep би се тим путем стручне и оперативне предности завода за друштвено планирање могле сјединити с политичким ауторитетом општих сабора односно скупштина. Прихвати ли се, уз то, захтев за диференцирањем носилаца појединих нивоа интереса у фази гьиховог усклађивања и усаглашавања планова разлнчитог нивоа, у чему и лежи главна предност сусретног планирања, чини се да би најбоље решење било оно ко je би об j единило заводе за друштвено планирање с општим саборима. Yko/Шко се таква солуција оцени прихватљивом, друга део ст. 4. чл. 59. Нацрта устава СР Србије (и чл. 57. Нацрта устава СФРЈ) могао би, приближно, гласити: „На основу ових договора и планова и програма рада и развоја организација удруженог рада, као и на основу могућности и општих потреба развоја у друштвено-политичкој заједници, утврћених од стране општег сабора друштвено-политичке заједнице на предлог одговарајућег органа за друштвено планиратье, и на тој основа усклаћених заједничких интереса и општих потреба рада и развоја, скупштине општина, аутоыомних покрајина и републике (за савезни устав: република и федерацпје) доносе друштвене планове огпптине, аутономне покрајине и Републике (за савезни устав: републике и федерације)”. (Курзивом су означени делови који се разликују од садашњег текста Нацрта устава СР Србије. А. В.). На тај начин у последнем делу наведеног става преузели смо формулацију из чл. 57. Нацрта устава СФРЈ, зато што нам се чини прецизнијом, јер већ на том нивоу утврђује ко доноси друштвене планове раздвојио би се процес усклађивања гштереса и усаглашавања иланова различитог шгвоа од њиховог усвајања односно доношења. Самим тим створио би се простор неопходан за поштовање једног од напред наведених принципа самоуправной планирања да непосредну одговорност за реализацију сваког плана с обзиром на њихову бројност и разноврсност сноси, пре свега, орган који их je донео. Y том смислу, чини се да ст. 1, чл. 60. Нацрта устава СРС (чл. 58. Нацрта устава СФРЈ) не би требало да остане такав какав je предложен. Маколико, найме, изгледало сагласним с начелима система, прогласити раднике у организаци-