Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
47
ЛРУШТВЕНЙ планови ïipemA нацрту устава ĆPC И СФРЈ
јама удруженог рада и радне људе у другим самоуправним организацијама и заједницама одговорним „за остваривање заједничких интереса и циљева утврЁених плановима и програмима рада и развоја својих организација и заједница, као и заједничких интереса и циљева утврђених самоуправним споразумима и друшгвеним договорима које су закључили са другим самоуправним организацијама и заједницама”, такав став, ако није само декларативан, извесно није довољан за обезбеђење реализације усвојених планова. Не упуштајући ce y детаљније разматрање ове материје, пошто подела одговорности проистиче из поделе надлежности и права, чини ce да би овај члан требало да има четири става. Први, начелан, у којем би се на генералан начин установило да су за реализацију усвојених планова одговорни они који их доносе. Аруги, у којем би се, слично садашњем ст. 1. чл. 59, установила непосредна одговорност радних људи и самоуправних органа организација удруженог рада за планове које сами доносе и самоуправне споразуме које закључују, као и заједничка одговорност са органима друштвено-политичких заједршца, синдикатима и другим друштвено-политичким организацијама за остварење друштвегшх договора којима су приступило. Y истом ставу могла би се нормирати и њихова обавеза да својим радом и делатношћу доприносе остварењу друштвених планова, иако она не може имати непосредно дејство, јер ће они то и иначе чинити ако се поклапа са њиховим интересом (што план и треба да обезбеди) или ако се утврди њихова конкретна, а не начелна обавеза. Y трећем ставу, по нашем мишљењу неопходно, морали би се нормирати одговорност скушптина друштвено-политичких заједница за остварење усвојених друштвених планова, не само зато што их оне усвајају већ и зато што располажу овлашћењима да предузимају мере за регулисање привредне активности. Y складу с тим, садаипьи став 2. чл. 59. Нацрта устава СР Србије могао би бити ст. 4 овог члана, или би с предложении ст. 3. могао замените места. Y сваком случају, уставне одредбе о друштвеном планирању, и у најначелнијем облику у којем су дате, не смеју оставите нејасним или спорним ко je одговоран за остваревье друштвених планова, јер ће у том случају, баш као и доста година уназад, остати спорно, неразвијено и неефикасно и само друштвено планирање.
Ар
Александар М. Вацић