Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О НЕКИМ ПИТАЊ ИМА ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ У НАЦРТИМА УСТАВА

Одредба на коју имам камеру прво да укажем налази се у оба Нацрта у Основним начелима 111, ст. 4. и представља преношене готово истоветне негативне дефиниције друштвене овојине из уставних тексхова из 1963. године. Иако je број разлога који су захтевали такву дефиницију веђи, сматрамо да je допуштено свести их на један једини сви претходни облици својине су били правый облици монопола над кључним средствима друштвене репродукције од стране једне уже групе. Тежње да се афирмишу нови производни односи подразумевале су укидане таквих монопола, дакле, и права својине унутар привредног система. Y том смислу je негативна дефиниција имала своје пуно историјско, научно и политично оправдане. Y протеклом периоду су и теорија и пракса добили нове димензије: како међу правницима, тако и меЁу економистима, постепено je преовладало схватање да je негативна дефиниција у тексту YcTasa оправдана, али да у пракси раЁа различите тешкоће, дозвољава произвољна решења и омогућује чак формирање елемената производних односа туђих социјалистичком систему. Ради тих својих последица, негативна дефиниција je мање пожељна од неке позитивне, упркос многих ограничена која би ова имала. Читав низ докумената и научних радова из области привредног система данас недвосмислено заузима становиште да je степей ОдреЁености самоуправних производних односа (па и друштвене својине) данас много виши но у време доношена претходног Yciasa. Неспорно je да субјекте производних односа, а тиме и својине као облика везе између субјеката, треба тражити у категорији удруженог рада. Схватана се, додуше, даље разилазе, пошто поједини аутори ову категорију везују за OOYP-e, друга за друштвено-политичке заједниде, трећи за радничку класу поред многих других ставова али су суштинска слагана доминантна. Покушај позитивног дефинисана друштвене својине мора да садржи неколико прелиминарных ставова. То су, по нашем мишљену, одговори на питана о постојану монопола, о субјекту права и о неговој садржини. Y нашој друштвеној пракси су дата одговори једино у погледу трећег комплекса, док се у случајевима прва два инсистирало на негатив ним.