Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

50

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Привредни систем не познаје заштиту институционализованог мо нопола било које друштвене трупе. Трајни основи учешћа у расподели су инкомпатибилни са системой доходовних односа које и ови документа афирмишу. МеВутим, једна методолошка претпоставка анализе, толико уобичајена још од Марксовог Капитала о апстраховању спољнотрговинске размене из модела репродукције, понекад нас води у погрешном правду; наш самоуправни привредни систем само je један од мноштва у којем коегзистира, и то како меВународно, тако и у погледу наше домаће економске структуре. Интересы заштите његове сопствене репродукције захтевају институционализоваьье у облику макро-монопола, и документы ту логичку и економску конзекветщу прихватају у чл. 12, ст. 2 (Нацрт устава СР Србије у чл. И, ст. 2). Поред меБусекторских односа друштвене и других типова својине, постоје и значајне теоријске тешкоће трансформације друштвено-својинских права у меБународном промету. Данае je ова размена у нас већ прешла обим од 25% националног дохотка, а може се очекивата да Be даљим развојем порасти чак до нивра од око 40%, што данас одговара высоко развијеним земљама приближне величине и економског профила. Иако се може приметши да овај аспект није домтшантан са становишта дал>е изградње нашег привредног система, несумњиво je присутан; његов се значај може делимично преисшттати у светлу чигьенице да су се баш тачке додира националне економије са иностранством у недавlшм друштвено-политичким збивагьима показале као критичне. Y смыслу оправданости успостављања једног облика макро-својинског монопола je у јулској дискусији говорио и проф. БлагојевиВ. Питање субјекта оваквог права друштвене својине je у Нацрту остало отворено, иако je у току припрема за његово доношење дошло до изражаја схватање да je то радничка класа. Сматрамо да би овај став могао да уБе и у текст Устава у једној најопштајој формулацији, пошто исти у потпуности изражава друштвеио-политичку садржину друштвене организације рада прелазног периода. Везивањем појма друштвене својине за радничку класу, постигла би се извесна правна сигурност у меБусекторским односима. Истовремено се не би успоставио ниједан облик унутрагшъег монопола који би био стран друштвено-политичким интересима деле радничке класе, пошто режим друштвене својине не признаје никакве монополе на основу сводные било које трупе уже од саме радничке класе. Y прилог оваквог утврБивања субјективитета радничке класе говоре и неке институционално-организационе претпоставке. По први пут Уставни амандмани и Нацрти устава успостављају нови, неантагонистички и солидарны тип привредних субјеката, OOYP-e, који, упркос своје релатнвне друштвене осамостаљености (што одговара технолошким и друштвеннм захтевима друштвене поделе рада), постоје само у систему функционалних веза са другим OOYP-има.