Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СВОЈИНСКОПРАВНИ ОДНОСИ, САМОУПРАВЕН ПРАВОБРАНИЛАЦ И СМЕЊИВОСТ СУДИЈА

Досадаппьа дискусија о нацртима устава недвосмислено je показала да радии људи и граВани безрезервно прихватају предложена основна уставна решена, њихову идејно-политичку и класну сушхину. Не само као адекватан израз актуелног друштвеног тренутка већ, посебно, као трајнију основу за даљу изградњу и развитак односа у нашем самоуправном социјалисхичком друштву. То je омогућило да дискусија буде конкретна, јасна и одређена, тј. плодоносна. Y том духу, изнећемо критичке примедбе на неке одредбе у Нацрту устава СР Србије (дал>е: УстаТСрбијЂ) из области својинскоправних односа, друштвене заштите самоуправних права и друштвене својине и смењивости делилаца правде путем реизборности. Сва су ова питања на идентичан начин регулисана и у Нацрту устава СФР Југославије (дал>е Устав Југославије) осим једне допуне у вези са функцијом самоуправног правобраниоца на шта ћемо посебно указати. I Својинско-правни односи Као што je познато имовинско-правни односи у нас врло су мало регулисани позитивним законодавством. Због тога су судови приморани да се служе правним правилима законодавства бивше Југославије које je било веома хетерогено и припадало различитим законодавним системима. То je, свакако, између осталог, условило претрпаност и неефикасност судова. Значај правилног регулисања ових односа треба видети и у стварању услова за превазилажење основног зла у нашем друштву социјалних неједнакости. Отуда je насушна потреба за постављање неких јединствених принципа имовинско-правног режима у читавој нашој заједници. То се у првом реду односи на постављање горње границе приватног власништва, на јасност, одреВеност и прецизност ових одредби. Ставом_другам плана 67. Устава Србије предвиђа се да граВани могу имати право својине на стамбене зграде и станове за задовољавање личних и породичних потреба, као и за вршење делатности личним радом у складу са правом граВана зајемченим уставом односно уставним законом покрајине и са условима које одређује закон. Ставом трећим истог плана одреВено je да границе права својине на стамбене зграде и станове одреВују се законом. У вези са овим, указујемо на следеће: прво,