Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДВА ЗАПАЖАЊА И СУГЕСТИЈЕ ПОВОДОМ ТЕКСТА НАЦРТА УСТАВА СР СРБИЈЕ

Нацрти устава и савезног и појединих република употпуњавају наш пут изградње сопијализма и његовог даљег развоја. Доследно томе, они садрже и извесне нове и специфичне инструменте помоћу којих ће ce вршити даља социјалистичка изградња у Јутославији. Такве инструменте представљају и самоуправни споразуми и друштвени договори и нова подела законодавне надлежности нзмеђу Федерације и појединих Република. Поводом и једгшх и других, ja ћу у овој дискусији изнети извесна моја запажања и сугестије на поједине одговарајуће текстове Нацрта устава СР Србије, које би, према моме мишљењу, требало допунити, јер или не обухватају извесне могуће ситуације или нису довољно прецизни или јасни. Уколико су у питању самоуправни споразуми, Нацрт устава СР Србије, као и Нацрт устава СФР Југославије, врло јасно одређују, да они обавезују огранизације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнжце које су их закључиле или им приступиле и да су оне одговорне за њихово спровођење (план 125, став 2. и план 106, став 2 пом. Нацрта). Исто тако Нацрти и савезног и републичког устава у плану 107, односно, 126. признају право организацијама удруженог рада и другим самоуправним организацијама и заједницама које сматрају да je самоуправним споразумом других самоуправних организација и зајед-Iшца повређен њихов интерес, да могу покренути поступай за преиспитивање самоуправног споразума на начин утврђен законом. Ако се ове две одредбе не посматрају изоловано, него једна с другом у вези, произлази да у напред наведеној ситуацији, самоуправни споразум не представла за самоуправне организације и заједнице, ко je га нису закључиле, »res inter alios acta« („ствар”, која ce њих не тиче) и да им je због тога признато право покретања поступка за преиспитивање поменутог споразума. Међутим, како je и теоријски и практично могуће, да самоуправним споразумом не буду повређени хштереси трећих лица (самоуправних организација и других) и да због тога не постоји потреба за покретање поступка ради његовог преиспитивања, али да неспровоЂење појединих његових одредби вређа њихове интересе, поставља ce питање, да ли у овој ситуацији треба признати право трећим лицима на покретање поступка због неспровођења самоуправног споразума, Мени изгледа да то треба учинити, не само што je у питању заштита интереса трећих лица него