Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и због тога, што би признање једног таквог права доприносило ефективном спровођењу самоуправног споразума и у о ним случајевима, када учесници самоуправног споразумевања, не би сматрали да треба решавати ову повреду пред арбитражом или на друга начин. Перед тога, оно би доприносило и постојању правые сигурности у оној области друштвених односа, која по Нацрту устава може бити предмет самоуправног споразумевања. Из наведених разлога сматрам, да би у Уставу, у одељку који носи наслов „Самоуправни споразуми и друштвенн договори” требало унети одредбу, којом би се признало право трећим лицима (лицима која не учествују у самоуправном споразумевању) чији су интереса повремени услед неспровоћења самоуправног споразума да погерену поступак на законом утврћени начин због неспровоћења самоуправног споразума. Под „трећи лицима” требало би, према моме мишљењу сматрати не само самоуправне и радне организације и заједнице, него и остала југословенска правна лица и југословенске држављане. Што се тиче текста Нацрта устава СР Србије, који се односи на законодавну надлежност Републике, моја примедба се ограничава само на члан 281. тачка 3, односно на онај текст, који се односи на имовинскоправну материју. Наиме, формулација поменутог текста није довољно прецизна и јасна, када се пореди са текстом члана 253. став 3. Нацрта устава СФР Југославије, јер из овог поређења произлази, да Република Србија уређује све облигационе и уговорне односе, а не само оне који не спадају у надлежност Федерације. Иста примедба односи се и на својинскоправне и друге стварноправне односе, као и на друге имовинскоправне односе, за које je у поменутом тексту речено да их уређује Република Србија, јер и уреВивање једног дела ових односа долази у надлежност Федерације. Из тих разлога, мыслим да би требало у овом обиму преформулисати члан 281, тачка 3. Нацрта републичког устава и то у том смислу, што би се назначило да Република „уређује облигационе и уговорне односе, својинскоправне и друге стварноправне односе, основне имовинскоправне односе, уколико њихово уређивање није у надлежности Федерације”.

Др

Михаила Јездић