Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИМЕДБЕ НА ЧЛАНОВЕ 30. И 46. НАДЕТА УСТАВА СРС И СФРЈ

V плану 30. Нацрта устава СР Србије, a такође и нумерички и садржајно у Нацрту устава СФР Југославнје уређује се питање права радника у радним заједницама образованны ради вршења послова од заједничког интереса за више основних и других организација удруженог рада и за организације удруженог рада удружене у дословна удружена и друге облике удружена. Предвиђено je да ови радници имају право на лични доходак и средства за заједничку потрошну у складу са начелом расподеле према раду и са основама и мерилима расподеле који важе у организацијама удруженог рада, као и одређена друга самоуправна права у складу са природом послова ко je врше и са заједничким интересима ради којих су ове радне заједнице образовано. Пре света, овде се употребл>ава термин „радне заједнице”. Taj термин je до сада био у употреби за радне колективе организација удружено! рада. Сама употреба овога термина већ изазива одређену забуну. То се и показује у радним организацијама у току уставне дебате. Међутим, није реч само о терминолошкој забуни. По среди je и правка забуна. До ове забуне долази у вези са ставом 3. плана 30. Нацрта. У том ставу се истине да се међусобна права, обавезе и одговорност радника у овим радним заједницама и корисника нихових услуга уређују уговором, у складу са законом и самоуправним споразумом ш друштвеним договором. Другим речима, ове радне заједнице са гледишта права могу бити, односно јесу, субјекти права и обавеза, као и одговорности. То значи да поред основних организација, следећи доследно текст Нацрта, имамо и друге субјекте права, правка лица у радио ј организации односно у пословним удруженима. То би јако отежавало односе у пракси и дошло би до врло различитог поступка у образовању ових радних заједница, па и великих сукоба у радним организацијама, основним организацијама удруженог рада, заједницама основних организација удруженог рада и пословним удружењима. Посебно би дошло до неспоразума у оним организацијама где досадаппье тзв. „заједничке службе”, већ представљају основне организације удруженог рада. Наиме, у већини радних организација у складу са Амандманом XXI образоване су основне организације удруженог рада. Заједничке службе озих организација (некадашња дирекција предузећа) су у многим радним организацијама образоване у основну организацију заједничких служби. Ове основне организације су се путем самоуправног споразума о удруживагьу удружиле у радну организацију