Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
87
ОДРЕДБЕ ИЗ ОБЛАСТИ РАДА И МЕБУСОБНИХ ОДНОСА РАДНИКА
и Најзад, неколико речи и на чл. 204. Нацрта устава СР Србије, односно чл. 176. Нацрта устава СФРЈ. Ови чланови текстуелно одговарају чл. 69. садагьег Устава СФРЈ. Још приликом доношења савезног Устава, била je учињена опсервација да je он доста преуско постављен и да у погледу одговорности за штету обухвата само државне органе и организације које врше послове од јавног интереса, а не и радне и друге организације и заједнице у нашем друштвеном уређегву. По нашем схватању, сагласно началу из Уводног дела Нацрта устава СФРЈ (под II) да неприкосновену основу положаја и улоге човека чини, перед осталог, и поставка о једнакости права, дужности и одговорности људи у складу са уставношћу и законитошћу, чини се да би чл. 176. Нацрта устава СФРЈ, односно чл. 204. Нацрта устава СР Србије требало тако формулисати да представл>ају огсшту норму и начело за одговорност у случају проузроковања штете трећем лицу, било да штету проузрокују радници државног органа и организације која врши послове од јавног интереса, било радници организације удруженог рада или друге самоуправне организације и заједнице. Уосталом, Закон о међусобним односима радника у удруженом раду предвиВа (као што je то предвиђао и Основни закон о радним односима) како одговорност за штету проузроковану основној организацији удруженог рада, тако и трећем лицу (чл. 47—52), па би то уставно требало потврдити као начело које се ближе разраВује законом. Свакако да би овде могли постојати оправдани изузеци у погледу услова и основа одговорности (ти услови и раније и данас нису исти за одговорност према организации и према трећем лицу) због изузетног друштвеног значаја и природе делатности, функције или службе коју обављају радници. На крају, да напоменемо да смо извесне сугестије својевремено дали и на текст Амандмана XXIII који уставноправно утврВује самоуправне споразуме и друштвене договоре као нове правне инструменте за уређивање меБусобних односа радника у удруженом раду, који одговарају нашем новом самоуправном социјалистичком друштвеном систему и данашњем развоју самоуправног положаја и улоге радних људи у том систему. Текст овог Амандмана пренет je, уз извесне Iмање измене и допуне, у чл. 125 —128. Нацрта устава СР Србије, односно чл. 106—109. Нацрта устава СФРЈ, тако да наш став и сугестије које су биле дате на Амандман XXIII остају и даље, те важе и за текст поменутих чланова Нацрта оба устава (Види: Ар А. Балтић, Нравна изградња самоуправних споразума и друштвених договора, „Економски институт у Загребу”, Загреб, 1972. год., стр. 33, и сл. и Самоуправни споразуми у области уређивања међусобних односа радника у удруженом раду, „Анали Правног факултета у Београду”, бр. I—3/72. стр. 63. и сл.).
Ар
Александар Балтић