Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поставља питање: да ли би тиме раднипи v државним органима били у основи у истом друштвено-економском положају као и остали радни људи у удруженом раду и у свом личном раду уопште, што Устав утврђује начелно за све радне л>уде, без обзира где раде и у ком својству учествују у друштвенокорисном раду. Y сваком случају, текст чл. 31, став 4. повезан са чл. 284, став 2. тач. 2. Нацрта устава СР Србије (чл. 30, став 4. повезан са чл. 253, став 1. тач. 2. Нацрта устава СФРЈ), није јасан, врло je неодређен и даје могућности за различита тумачења и схватања. Уз то, сматрамо да би требало унети став у самом Нацрту устава (то важи и за Нацрт устава СФРЈ) да радници у радним заједница.ма органа и организација друштвено-политичких заједница имају у основи исти друштвено-економски положа] и у основи иста права и обавезе као и радници у организацијама удруженог рада. Аа закљ учимо. По нашем мишљењу, могућа су и друга, требало би предвидети одредбу у Нацрту устава СФРЈ да савезни закон уређује на јединствени начин основна права и обавезе радника на раду и по основу рада (права и обавезе из тзв. „радних односа” и „међусобних односа радиика у удруженом раду”), тако да би се овај закон потпуно и непосредно примењивао у пракси. Поред овог закона, постојао би посебан закон за међусобне („радне”) односе радника у удруженом раду, посебан закон за раднике у радним заједницама друштвено-политичких заједница и друга још закони и прописи за одређене области рада, органнзација и заједница. Но, сви ти посебни закони и други прописи били би повезани са савезним законом у основним правима и обавезама радника у раду и по основу рада. На та] качин, избегла би се „сходна примена” савезног закона, односно „сходно уређивање” посебним законом права и обавезе радника у државним оргаыима и организацијама (што чини важећи Закон о меВусобним односима радника у удруженом раду чл. 69, став 4. и чл. 78). „Сходна примена” или „сходно уређивање” одређених односа или питања јесу сувише неодређенп и широки појмови, те Moiy стварати или наводити на ситуацију иеједнаког положаја радника у основним правима и обавезама по основу рада. Укратко, основгю јединство радних људи по основу рада требало би обезбедити савезним законом у којем би била утврђена основна права и обавезе у раду, као јединствени за све радне Лзуде у земљи и којим би био зајехмчен у основи једнак друштвено-економски положа] радника без обзира где раде. А посебни закони и други прописи регулисали би само оне специфичности у односима рада и положа]а радника које би произилазиле из посебног карактера, значаја и структуре организације и органа, као и особеностн односа и положа] а у ко] ем се налазе радници тих организацпја и органа. Те специфичности у односима и положају радника свакако да захтевају и друкчије уређивање појединих односа и питања, не дирајући при томе, у основна, јединствена права и обавезе радника,