Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ди чак и на питагье облика будућег уређења. Један њихов део с Љ. Давидовићем био je за монархијски облик, успостављање парламентарног система и поделу државе на седам или осам ј единица са „великим аутономијама”. По увоВењу диктатуре водђство Сељачко-демократске коалидије ( 12 ) изјаснило се, априла 1929, у прилог федеративног уређењадржаве коју би сачињавало s—B земаља формираних „на основу раније хисторијске индивидуалности” али ове земље не би представљале „државу у држави”. ( 13 ) Y вођству Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића ( и ) постојали су различити погледи на питање будућег уређења државе, па су се у вези с тим формирале две трупе. Док се једна са С. Прибићевићем „колебала” измеВу федеративног и централистичког уређења државе, дотле je друга стајала на позицијама „народног и државног јединства” jep je сматрала да државни унитаризам пружа веће гаранције за очување постојеће државе и њеног друштвеног поретка. 111 Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја донетим 3. октобра 1929. ( 15 ) промењен je био назив државе и извршена нова тернторијална подела земље на бановгше. Новим називом државе која се од гада звала Краљевина Југославија ( 16 ) добила je потврду идеја „државног и народног јединства” одн. југословенства” коју су, негирајући постојање посебних нациja у Југославији, прихватили и заступали врхови монарходиктатуре. Поделом земл>е на нова управна подручја и спровоВењем нове организације и надлежности органа власти у бановинама, срезовима и општlшама спроведен je био до краја систем строгог централистичког уређења државе. Овим Законом држава je подељена на девет бановша док су посебну управну јединЈПЈу која je стајала под непосредном управнохМ и надзорнол-i влашћу министра унутрагшьих послова чиниш градови Београд, Земун и Панчево.

(12) САК je створена новембра 1927. и њу су сачшьавале Хрватска сељачка странна и Самостална демократска странна.

(13) Овако федеративно преуређена држава имала би једну централну скупыггнну и једну владу у чију надлежност би спадали спољна политика, државне финансије и „оппгги просветни послови и законодавство за пелу државу”. Скупштине и изврпши органи ових земаља обављали би послове из области привредне, здравствене и социјалне политике, школства и финансы ja и друге послове из свога делокруга.

(14) По увођењу новог режима одн. током 1929. и 1930. године један део њених првака укл»учио се активно у апарат диктатуре.

(15) Сл. нов. бр. 233— XCVI од 5. X 1929, 1885. Овај Закон има уставнн карактер. Њиме je, у периоду диктатуре, решено, у ствари, једно од уставннх Шlтања гштање територија.ше поделе државе.

(16) Од уједиљења извршеног 1. XII 1918. па до 24. VIII 1920. држава се називала ~Крал>евство Срба, Хрвата и Словенаца” а од тада па до доношења Закона о називу и подели Крал,евине на управна подручја 3. X 1939. ~Крал>евина Срба, Хрвата и Словенаца ”,