Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

207

ДИСКУ СИ JA

штедно-конкурентских предузећа, која из дана у дан управо траже администрахивну арбитражу и својим рукама граде и одржавају њену моћ. Поново се показује колико je хо део једног ширег проблема инхеграције наше заједниде у раду. Ми смо разорили ценхрализовану админисхративну инхеграцију (управљање преко минисхарсхва), препречили смо пут хехнокраско-капиталистичкој где већа економска риба гуха сихну. Али проблем хехнолошке интеградије и економског промета ко ja ће бихи заснована на новој, самоуправној основи, нисмо још на задовољавајући начин решили. Без усмеравања, инхеграције, повезивања пронзвођачких асоцијација не можемо са успехом савладахи изазов хехничког напрехка. V Аруги моменах који се односи на схратегијске циљеве односи ce на политику организацију друштва. Можда je један од највећих недостатака у периоду иза нас била хенденцнја либерализма, осамостаљеносх полихике која није била чврсхо укорењена у својој произвоВачкој бази, нихи je она имала на њу пресудан ухицај. Политички фактор у зависности од свог односа према бази може да испољава веома различито понашање. Он може да буде исхински тумач интереса, потреба радног света, инструмент једне истинске револуционарне политике. Међутим, ако je политичка власт осамостаљена, тада њени делови могу егзистирати као зубати представници уских парцијалних-групних, не борити се за меВусобно усклађивање. Одлучна намера да се томе посеку корени je увоВење делегатског система. И то je једна од кључних тачака у политичном животу; то je хтење да политика израста из мреже радних организација, самоуправљања, да се тешње повеже политичко одлучивање и радни процес, да радни људи буду непосредно представл>ени у главним економским и другим одлукама. Аакле, то je настојање да скушптине буду једна снажна полуга у уједињавању произвођача, формирању њиховог заједничког интереса. To je дакле, тежња за једном радном, произвоВачком, а не политикантском методом. МеВутим, и на овом пољу ce показује важност снажне самоуправне организације и водеће улоге комунистичке авангарде. Без тога и делегатски систем je изложен опасности да се претвори у продужену руку у фабрикама осамоста/ьене политичке силе која се технократизује или бирократизује. Друга димензија политичког организовања коју Платформа посебно наглашава састоји се у карактеру федерације, који произилази из природе нашег надионалног ткива и који треба да обезбеди равноправно учешће република у одлучивању, у располаганьу резултатима рада и њиховом уједињавању. Сви ти елементи одлучивања, они који треба да уведу још дубљу равноправност су познати. Но, обезбеВивање самосталности али и чврстог јединства република и покрајина није могуће искључиво на тлу државности. Оно није могуће само на бази расподеле овлашћења измеВу федерације, република, покрајина, што je битна димензија. Поред тога,