Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

још један од најдубљих темеља јединства, а истовремено и оне самосталности која припада националним колективитетима, може да буде постигнут ако се оно ствара и у заједници рада која хиљадама нити повезује свет произвођача, њихов заједнички интерес. Она такође не дозвољава њихово претварање у економије као затворене тврђаве које су у мебусобним сукобима. Али то истовремено претпоставља и борбу за сувереност произвођача у свим деловима повезаних целина, борбу за то да ни један део, ни једна облает рада није изложена економској дискриминацији, преливању средстава. Наша формула мора да буде; интеграција плус самоуправл>ање, плус равноправност. То je само друга страна повезивања које није утемељено на принудним, административно-хијерархијским везама, ко je чува и самосвојност и обезбебује чврсто ј единство. VI Y Платформи je покренута још једна врло значајна тема, то je основна људска ( класна) снага која социјализам на ceojitu плећима носи. Ко су прави носиоци поретка и историјске перспективе, који обезбеђују не само материја.ши напредак него и праведније, бескласно социјалистичко друштво, ослобођење рада? Ко треба да влада друштвеыим полем социализма, чије потребе он првенствено испуњава, чије идеале следи? Да ли je то радничка класа, шш та улога прелазн на друге соцнјаше трупе? Наравно, одговор je и раније био јесан, постојало je заклињање на владајућу у логу раднинке класс. Али истовремено постојале су и тенденције њеног оспоравања и кретање ка стварно надмоћном положају других социјалних трупа, у протеклом периоду. Нарочито су извршена била два вида теоријског оспоравања улоге радничке класе. Једно je оно које радничку класу сужава, искључиво на мануелни, физички рад. А ако je само то радничка класа, онда je неопходан вечити патронат елите, пред ставника. Тада су прави ковачи материјалног напретка друге социјалне снаге, оне поседују она својства која та људска маса (радници) доклегод постоји принципијелно нема. То je идеологија вечитог туторства. Друга крајност je она која говори о томе да смо сви већ формирана радничка класа, бршпу се све постојеће разлике нзмеђу слојева, сви интереси се проглашавају једнаким. То je такође фнкција која постоји у мислима а не у стварности и олакшава надмоћ ужих група. Платформа даје једну пшру формулу, која je и реална и која истовремено отвара историјску перспективу. Она говори о радничкој класи и другим социјалшш групама које се интегрирају са њом на бази друштвене својине, продукционих односа самоуправљања. Који слојеви чине радничку класу зависи од тога у ком су продукционом односу, од тог а колико je самоуправљање заиста развијено у стварном животу. Управо, стога ми бисмо у том погледу морали да будемо више него досада окренути животу. Ако без предрасуда гледамо у живот, онда ћемо приметити д асу у нашем друштву, а то карактерише историју социјализма уогапте, постојале осцилације у друштвеним токовима. Y j едком периоду друштвени токови су водили ка битно већем зближавању радника (нарочито квалификованих) и техничке, и других делова ннтелиген-