Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

213

ДИСКУСИЈА

Младе генерације бакљу револуције настављају, а на бојишту ce рељефно јасно показује ko je ко и где je ко. Револуција je враћање човеку његове отуђене личности, процес у коме ce племенито ткиво искључиво рађа сталним претварањем речи у дела чији су вредносни параметри плодови ко je даје. Либерализам као плод отуђеног вишка рада (и не само вишка рада) неминовно je окренут против реинтеграције људске личности, jep je она у нераскидивој вези са укидањем отуђења. Отуда je либерализам утолико опаснији уколико му, и у мери у којој му, полази за руком да се крије иза маске самоуправлање (а он je у том погледу дао и сувише доказа о свом мајсторству). Поодавно je јасно да су између нас и либерала успоставл>ене барикаде. Y том погледу нема нити може бити компромиса. Не може, дакле, бити речи о томе и и, него само о томе или или. То je законитост ко ja се не да заобићи. Мислити друкчије значило би или свесно натурати одрживост неодрживог или живети у самообмани о коегзистенцији ватре и сламе. То што се с ове стране барикаде има оних са којима ће вероватно Савез комуниста имати разговора, није разлог и не треба да буде разлог за било какво секташење. Напротив. Прошлост наше Партије и у том погледу даје оријентир. Треба, према томе, тим људима помоћи како би и они схватили шта je оно што je нај знача јније за нашу заједницу и њен самоуправни развој. Није, дакако, овде реч о теоријским или било каквим другим биткама из самоуправне сфере које су нам потребив ради изналажења што бољих решења, већ о помоћи онима из несамоуправне сфере којима треба помоћи. Резултат, међутим, не зависи само од нас. Но, оно што je са ове стране барикаде, морамо строго разликовати од оног што je са оне стране барикаде. A ja мислим да je управо ова Платформа та барикада и да ce j едино у оквиру Платформе може успостављати идејно ј единство као нужна претпоставка за подизање акционе способности Савеза комуниста. Челни одред радничке класе може се адекватно својој улози исказати и континуирано исказивати само кроз радничку класу. Отуда су сасвим основани захтеви инаугурисани у Платформи да се мења социјална структура Савеза комуниста у том смислу да дође до већине коју ће чинити радници. То je најдубља потреба и услов sine qua non не само за теоријску победу марксистичке идеологије, него и социјализма уопште. Потпуно je извесно да се и у идејно-образовној сфери Савез комуниста налази у сукобу са ратником који уме да избаре подручје, време и облик борбе. Чак бих рекао да je он усавршио игру у мери која се граничи са артизмом и која му даје велики маневарски простор и моћ: Тиме, разуме се, није речено да се противник превасходно наметиуо снагом свога ума, већ као што сам пре низ година истакао првенствено потискивањем Савеза комуниста са подручја на којима се налазио и његовим планским набацивањем на периферне терене, те, најзад (и изнад свега), његовом потпуном идејном запуштеношћу и одсуством сваке озбиљне бриге о кадровској политигщ у домену просвете. То je противник знао мора се признати врло спретно да искористи, али и још ефектније да нас казни и да нам прелазак из ноћи у дан итекако отежа.