Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

219

ДИСКУСИЈА

не о томе колико смо имали диплимираних, а с друге стране о томе колико имамо студената, или колико смо створили високих школа, или факултета. Но, уз то. мислим да je изванредно важно рећи колико још увек имамо неписмених. Потребно je и то због тога да би се управо могло да покаже шта значи једно остварење према другом остварењу. Ово je мислим, врло важно због тога што v овом погледу, кад je реч о неписмености, има извесних ствари ко je обрнуто показују, тј. колико ie наше друштво отшило напред. .Та ћу поменути само једну ствар која je важна за нас који се бавимо књигом. Када je пре рата изишла једна општа енциклопедија ко ja je имала тираж од пет хиљада примерака, то je био велики друштвени догаВај. Говорило се да се нетто велико догодило у културном развоју Југославије, то што је ледна енииклопедија изашла у пет хиљада примерака. Ако се слична енциклопедија данас објави и растури у нашој земли за сличан број година у 120 хиљада примерака, онда то уз сав овај проценат неписмености који треба подвући да постоји, указује на распоне, показује сву неравномерност, сву конфликтност у којој смо се развијали, сву ту неуједначеност. hito не значи, разуме се, да у свему томе није могло бити пропропуста тако да се увек мора поставити питање да ли je толико и таквих пропуста морало бити и да ли то евентуално повлачи и постојање извесне одговорности. За мене je нарочито важно указивати на стварне чињенице управо у ово време, у време када идемо у једну бинту промену у погледу носиоца целине живота самоуправног друштва, и то с обзиром на приговоре који се врло често чине на жилост, који се најчешће јављају у нас који има мо факултетску диплому код питагьа ко je способан, да ли смо ми били припремљени већ 50-тих година и да ли смо то данас, као и ко je способан и коте су то масе људи, радних уьуди, радничке класе, да управо данас са оваквим задацима, са оваквим функцијама, у вези са ствараньем основних организапша удруженог рада, носе наше самоухгрављање и остварују за датке који у том погледу стоје. Мислим да je то изванредно важно рећи, jep овакве чшьениде о којима сам говорио показују да je степей културе, стручности, познавања нашег живота, живота у другим земљама, развијен до те мере и у оштх наших људи који, сасвим овеједно из којих разлога, не бих сада овде у то улазио, немају одре Вене школске квалификације или евентуално дипломе, да je, дакле развијена способност да се обави osaj посао, овај задатак, да се оствари садржина самоуправљања, која настаје v вези са спуштањем до основних организација средстава проширене репродукције, пошто je та способност данас структурално и битно другојачија него што je некада била. Дал>а ствар о којој бих хтео нешто рећи, јесте питанье односа политике. наставе и науке. Мислим да Платформа о овом питању на неки начин недовољно јасно и недовољно отворено и директно говори. Реч je сигурно о идејности, од носно у крајњој линији о класности, о партијности науке. Не видим никаког разлога зашто се о томе сасвим директно, јасно и непосредно не би и v Платформы и у документима нашим говорило. Реч je о идентичным пој мовима .идентичным стварима, које, разуме се, могу имати у вези са раз