Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

схварању права, учешћу лайка у суВењу, утицају јавног мњења и сл. „Процесно право” (с. 185—197) показује какво je било суђење по инквизиционом поступку, какав je знача ј увођења модерног поступка, знача ј начела јавности, усмености, материјалне истине итд. „Управно право" (с. 198—207) садржи објапгњења о појму управе, о појави и развоју управног права, о управном спору, о самоуправи, о државној заштити безбедности грађана. „Црквено право’' (с. 209 —224) расправља о значају односа цркве и државе, о улози цркве у стварању права, о католичкој и протестантској цркви, о папству, конкордату и сл. „Међународно право” (с. 225 —251) садржи питана о појму овог права, о меБународном приватном праву, о развоју овог права, о меВународним судовима и организацијама, о ратном праву, о етичким питагьима рата и мира и сл. 9. По речима Радбруха, у основи деле книге налази се поставка, која je уједно и основна за филозофију права, о „супротности неког индивидуалистичког и неког надиндивидуалистичког схватагьа о праву” (с. 266 —267). Корени ових опречних схватања налазе се у целокупном кулгурном систему, па у вези с тим долази и до афирмације одговарајућих личности и оријентација (с. 24, 42). По индивидуалистичком схватању, право и држава су у служби појединаца, њихове среће и благостања, односно културног уздизана. Право нема неке своје вредности, већ се негова вредност, у ствари, изводи из моралних вредности појединаца. Оно je још у римском праву допринело изградњи појма субјективног права (с. 95), а и касније у регулисању положаја појединаца по грађанским кодексима (с. 98) и у кривичном и административном праву (с. 207). По надиндивиАуалистичком схватану, пак, држава се посматра споља, као целина, пре свега, у меБусобној борби с другим државама, a такоБе противницима изнутра, као неки организам због којег постоје људи, а не обратно; зато je ово схватање оптерећено најчешће религи јском, ирационалном и мистичном филозофијом и идеологијом. Такво схватане je утипало и на обликовање правних установа, па je, на пример, немачко приватно право под његовим утицајем, чак и породично (с. 94—95) кривично (с. 135) и административно право (с. 198). Та схватања, свако на свој начин и у различитим друштвеним условима, довела су и до теоријског и практичног уобличавања правке државе, с једне стране, и ауторитарне државе, с друге стране, (с. 23, 55, 59, 85 и др.), а измеВу тих крајности јавиле су се тезе о тзв. кулхурној држави, односно социјалној правној држави. Као спол>ни израз тих различитих схватагьа јавиле су се борОе политичких партија, меБу којима Радбрух разликује: конзерватизам који je ирационалан и неделюкрахски, затим либерализам који сматра да државу и право треба подредити гштересима појединаца, а тежи за демократијом и очувањем моралних вредности појединаца. ИзмеВу тих крајности налази се полнтички католицизам, социјализам и комунизам, чији су погледи такоВе специфични. 10. Оно што особито одликује ово дело јесте Радбрухово уважавагье марксизма. Иако су и претеране и неосноване нацистичке оптужбе да je