Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

469

ПРИЛОЗИ

он „ноторни марксист” (због чета je, поред осхалог, иако Немац морао емигрирати из Хитлеровске Немачке), несумњиво je да он спада у ред оних ретких истакнутих грађанских филозофа права свога времена који су HacTojaiVH да заузму бар коректан став према марксизму. Он je то учење познавао, посвећивао му пажњу у својим радовима, коректно га излагао и настојао да схвати његове теоријско-практичне домашаје. Подсећајући да je историјски материјализам пружио нова сазнања и плодоносне хипотезе (с. 50), он наглашава улогу класне борбе и интереса (с. 27, 30, 124, 134 и др.), условљеност права и друштвено-економским чиниоцима (с. 117), а многе правне установе, меВу којима и оне најзначајније нпр. својина и уговор), објашњава са становишта њихове класне садржине и функције (с. 127, 133). Уопште, с обзиром на укупан изглед овога дела, може се рећи да je дато значајно место марксистичком схватању државе и права, чак сразмерно знатно внше него низу других схватања која су преовлађивала у тадашњој грађанској науци. А то само по> себи значи много више и од формалног питања да ли je Радбух себе сматрао марксистом и да ли су му друти то приписивали у виду „оптужбе” или „при знања". И. Ово опште дело, са широким и дубоким захватом, снажно илуструје Радб*рухов демократски и прогресивни став у основним питањима теорије и праксе политичког организована и коришћења тековина модерног права. Радбрух je трагао, с высоким степеном објективности, за оним тенденцијама развоја политичког система и правних установа, које су означавале савлађивање средњовековних и апсолутисхичких структура и успостављање модерног грађанског државно-правног поретка. Али, при томе, Радбрух се клони сваког некритичког и апологетског улепшавања тих установа. Зато не пропушта да нагласи и њихову историјску ограниченост, формализованост и противречности између њихове садржине и облика. Његово демократско и прогресивно опредељење, усталом, повтрђено и делом и мишљу, нарочито се испољава у одлучним осудама деспотских, конзервативних и ирадионалистичких облика, а нарочито италијанског фашизма и Хитлеровског нацизма. Он je подвргао критици и одговарајућу идеологију. Све то, мейутим, не ремети изразиту академску одмереност и демократско-хуманистичку усмереност, са ширином и отвореношћу за велике вредности модерног права. 12. Када се Радбрухов „Увод...” посматра у целини, поставља се и еледеће основно питанье: да ли и колико својом садржином и обликом одговара неодређеним, а ипак присутним и неизбежним, захтевима у погледу једног „стандардног” знања на подручју правне науке, крје je истовремено и потврда и ознака постигнутог општег иивоа науке у датом времену? Y томе погледу не може бити никаквих дилема. Чини се да je управо то један од битних разлога успелости овога дела. Оно je по многим мерилима заиста погодило оне просторе правне науке на којима се налазе средшшьа знаньа о праву, утврђивана током протеклих деценија.