Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

470

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

При томе, та средшшьа знања су поставлена у различитим дисциплинама, те нису и не могу бити у „границами” неке од тих дисциплина. Ово je заиста увод у целокупну правну науку. Зато се у њему налазе и знања са подручја филозофије права и осталих дисциплина, све до оних посебних и позитивноправних дисциплина. Али не у неком вештачком и механичном склону, већ у прелазима и прожимањима. Отуда и назначена подела на два дела први, у којем су дате филозофско-правне поставке и, друга, у којем су оцртани предмета позитивноправних дисциплина имају само, тако рећи, практично и техничко значење, а, у ствари, дубоко су и изнутра повезани. Посебни одељци нису специјалистички, већ садрже скицу основних проблема и појмова у дотичним гранами права, односно научним дисциплинами. Иако je Радбрух познат и као истакнути критичар, он je успео, управо захваљујући таквом приступу и претресању, да подједнако компетентно изложи кл>учна питања свих поменутих дисциплина. Као филозоф и теоретичар, он je с подједнаким мерилима откривао оно што битно карактерише поједине гране права, уочавао оно што je опште и специфично у појединим правним установама и све то доводио у везу са суштинским својствима права и темељним појмовима. Он je настојао и успео да покаже утемељење општих филозофско-правних поставки на подручјима свих грана позитивног права. Нигде се не осећа оптерећеност „специјалношћу" и, сходно томе, позната тежгьа за истицањем „своје” дисципшне уз истовремено запостављање или непознавање осталих. Слика je целовита и поред разноврсности посматраних подручја. Y перспективи појединих подручја, односно главних правних установи које садрже, главки правни принципи права и главки проблеми правке науке су показани као животнији и ближи стварности. 13. Свестрана оцена овога дела, као и сваког другог, подразумева сагледавање и његових достигнућа и недостатака. Jep, и најбоља дела имају неизбежно непотпуности и недостатке, али у таквим делима то je потиснуто вредностима које дају право место и улогу дотичном делу као тековини науке. Радбрухов спис, оцењиван сас вих страна и са свих становишта, показује се као један од најуспелијих у својој врсти и по многим својствима се може сматрати узорним. По општој вредности и непролазности достигнућа, ово дело je репрезентативно за једну епоху у развитку правке науке. Својим трајањем оно добија у г значењу и значају за правну науку уопште. Оно деценијама подједнако успешно остварује сложену функцију водича кроз правну науку. Оно представла изврстан извод ктьучних проблема права и правке науке, па због тога и дружа могућност увида и у најпростнје и у најсложеније области права, а самим тим и јесте истински увод у правну науку. Као такво, ово дело je изишло из првобитних језичких граница (преведено je на руски 1915, пољски 1924, шпански 1930, јапански 1958, италијански 1961.) потврђујући и на тај начин да одговара правним искуствима многих земаља, да je и довољно модерно и довољно савремено и поред тога што je, у првобитном облику, одавно угледало света.

Ар

Стеван Врачар