Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

елемената ius commune, аутохтоног локалног обичајног права, права са примјесама словенског или са траговима византијског права. 2, Которски Статут је донијет у вријеме када је Котор припадао средњовјековној Србији, моћној држави у залеђу којој је представљао природан нзлаз на море. Специјалан положај који је уживао град под српском влашћу управо је нашао најбољи израз у Статуту као основном правном акту. Статут је био најважније градско оружје у чувању и даљем ширењу аутономије. Статут града није настао одједном и не представља најстарији которски закон. Појединачне одредбе, које се по садржини и функцији нимало не разликују од појединих одредаба каснијих статутарних књига, донесене су у Котору још почетком XIII вијека. Па ипак, тек се почетком XIV вијека пришло формирању књиге Статута. Иза извјесног броја поглавља, која су вјероватно представљала првобитни Статут, дописивана су у нарочитој књизи поглавља изгласана у Великом вијећу. Статут, у ствари, представља скуп закона, који су настајали на основу конкретних ситуација и потреба, записиваних по реду доношења. Доживљавао је низ редакција, од којих је најзначајнија она из 1371/1372. године. Та редакција није била механичко преписнвање у једну књигу дотле донијетих одлука, већ је имала за циљ систематизацију по садржини. Настојања, међутим, нијесу у потпуности уродила плодом, јер се хронолошки ред пореметио, а разврставање по садржини није досљедно извршено. Которски Статут није доживио модерна критичка издања. Сачуван је у штампаној млетачкој редакцији из 1616. године и у четири верзије рукописа: Капоров рукопис у библиотеци породице Капор на Корчули, Млетачки рукопис (Marcian Col. Lat V, XXXII, No. 26-36), Рукопис Свеучилишне књижице у Загребу (R 4074) и Богишићев рукоппс у Цавтату (Statuta Cathari 88-А, XIV, 3/38). Рукописи се међу собом разликују, као и упоређени са штампаним издањем, како по броју поглавља тако и по обиму материје. 3. Штампано издање Статута је подијељено на четири дијела, која се временски поклапају са смјенама врховне власти у Котору у XIV и XV вијеку. Први дио - De constitutione iudicim civitatis Cathari - обухвата период од почетка XIV вијека до потпуне которске самосталности и има 439 поглавља, садржински прилично систематизованих. Други дио - Partes captae tempore Catharinormn - садржи одлуке Великог и Малог вијећа до 1420. године. Partes captae a Domini Venetiamm садржи све акте о предаји Котора Венецији. Четврти дио обухвата период владавине млетачких комеса у Котору (1420-1424. године). Которски Статут регулише скоро све области правног жнвота града и територије која је под његовом јурисдикцијом, мада ниједну посве цјеловито. Претежан број његових одредаба односи се, што је сасвим схватљиво за доба у којем је донијет, на административно уређење јавног живота комуне. Статут садржн бројне

430

Н. Богојевић-Глушчевмћ, Статутарни пропнси у Котору у XIV в. (стр. 429-440)