Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прописе о органима управљања градом, о административној и судској власти и поступку, ступању чиновника на дужност и функционисање финансијских, царинских и других градских служби. Из садржине одредаба је сасвим јасно да је осамостаљена градска олигархија овим прописима обезбиједила себи адекватан регулатор односа и до детаља изграђен правни механизам за његово одржавање, тј. концентрнсање сопствене финансијске моћи и власти у Котору. Чак је и цркву, као врло моћног и утицајног феудалца и свог великог имовинског такмаца, одговарајућим прописима ставила под своју пуну контролу. За разлику од јавноправне материје која је, како смо навели, најцеловитије нормативно уређена, материја приватноправних односа је статутарним прописима само фрагментарно уређена. Одредбе којима се регулише овај сегмент правног живота у Котору прилично су несистематизоване и разбацане по Статуту. Статут је само дјелимично регулисао неке приватноправне области, док је многе оставио скоро потпуно нетакнуте. У области имовинскоправних односа, у њему нема ниједне или скоро ниједне одредбе о многим важним институтима, као што су приватна својина и њена заштита, деривативно прибављање својине, државина и службености. Непотпуно је регулисано и облигационо право. У Статуту нема помена о низу правила из облигационог права која су примјењивана у правној пракси тога доба. Ниједан облигациони уговор није у потпуности регулисан. Нешто више и прецизније су уређени купо продаја и закуп, док се неки други уговори примјењивани у пракси уопште не помињу (нпр. послуга, мандатум, остава). У области статусног права, низ питања је такође статутарно нерегулисан, нпр. питање правне и пословне способности. Статут садржи релативно велик број одредаба из породичног и наследног права. Прецизно су зфеђена питања начина склапања брака, имовинских односа међу супружницима, имовинских и личних односа међу дјецом и родитељима и дјецом међусобно након изласка из породичне заједнице, питање мираза и његовог обезбјеђења, питање удовичког ужитка мужа и жене, законско наслеђивање, форме тестамента, правила о продаји оставштине и низ других. Бројност ових одредаба у односу на све остале из области приватног права вјероватно се може објаснити чињеницом да је баш у сферу породичних и насљедних односа нагли економски развој унио највише новина разбијајући до тада кохезионо повезане породичне заједнице. 4. У погледу начина доношења као и у погледу садржине, которски Статут се не разликује од већине статута средњовјековних приморских комуна, донијетнх у периоду од XII до XV вијека. To је посљедица сличних услова у којима су настајали градски статути. Одговарајуће разлике у погледу карактеристика права садржаног у статуту ипак међу њима постоје и условљене су разликама у степену развоја комуне. Тако се при одређивању општих карактеристика права садржаног у которском Статуту, на основу

431

Н. Богојевић-Глушчевић, Статутарни прописи у Котору у XIV в. (стр. 429-440)