Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

-6.3. За ванградско подручје је важио особени статутарни режим у вези са обрадом и одржавањем непокретности. Статутарно регулисање ових питања се у великој мјери ослања на обичај и врши његову корекцију у оним случајевима када су измијењени односи у свакодневној пракси захтијевали адекватније регулисање, или је пак промјена, односно одсуство обичајних правила у пракси стварало тешкоће. Установљена сусједска права, нарочито у погледу коришћења пута, указују да се на подручју градске околине, слично као и у граду, установљавају ограничења права својинс. Упркос томе, број спорова око поврсде сусједских права није смањен. У исправама налазимо низ тужби покренутих управо због непоштовања обичајем и Статутом установљених правила у вези са одржавањем и коришћењем ванградскнх некретнина. У расправи и приликом пресуђивања, странке и суд се упорно позивају на Статут. 6.4. Многи сачувани тестаменати указују на то да су стату■тарни прописи о сачињавању тестамента у граду и ван града пошто вани и да ни са формалне стране ни са садржинске стране није било пропуста у нотарској праксн упнсивања тестамента. Ипак, у исправама се може наћи довољно доказа о томе да је било пропуста али да их све није могуће побројати и да су забиљежени свакако само они гдје су странке биле правно заинтересоване. Навешћемо само два примјера, нарочито илустративна. У једној нсправи се тражи ~с вођење тестшмента у јавни о6лик“ и то свођење врши градски нотар, који је напоменуо да му је „донијет тестамент на обраду, али да у њему постоји сумњиво ошШећено мјесто, ше да се сшоГа тај дио Шестшмента иедуље не може прихватити као правно ваљан“. Друга исправа је спор од 15. IV 1332. године. Тужитељнца у овом спору (ћерка покојнице) тужи извршитеља тестамента своје мајке тражећи да се тестамент не убиљежи код нотара јер јс тестаторка, њена мајка, противно одредбн Статута располагала са преко једне четвртине имовине. Занимљиво је да су судије донијеле пресуду позивајући се и на Статут п на консултације са старим људима града. Дозволили су убиљежавање тестамснта у књигу исправа, али су забранили извршитељима тестамента да преко четвртине. ~да три чеШвртине оставштине припада тужитељшш по Статуту". 6.5. Статут садржи извјестан број одредаба о миразу и обавезп његовога давања дјевојкама приликом удаје, било од стране роднтеља, браће, или других сродника. Доста исправа потврђује да су статутарни прописи који регулишу ова питања већином поштованп. На основу сачуване архпвске грађе стиче се. међутим, утисак да су знатно бројније нсправе у којима се констатује да се мнразна добра дата у прћију поклањају, залажу, да се путем њих врши исплата куповне цијене, што је све било противно Статуту. Таква

438

Н. Богојевић-Глушчевић, Статутарнп прописи у Котору у XIV в. (стр. 429-440)