Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

законодавац настојао да на малом градском простору уреди градњу кућа и друга питања везана за непокретности да би сопстевницима омогућио да их на објективно ограниченом простору најоптималније користе, а да при томе не ометају друге сопственике. Подаци из исправа показују да је у Котору вођен низ спорова због непоштовања сусједских права Статутом установљених. Тако је, на примјер, златар Радоје 10. VIII 1333. године тужио златара Милка зато што је градио кућу до његовог земљишта не остављајући потребан, Статутом прописан, размак, Захтијева да тужени поступн по том пропису. Пошто тужени није могао доказати да постоји прописано одстојање, суд пресуђује, сходно статутарном пропису, у корист тужиоца. У тужби од 15. 111 1336. године истиче се да је тужени contra formam statuti ~направио кућна вратш наспрам прочеља иркве, те да стога тужилаи захтијева да их затвори". Тужени у тужби одговара ~д а је могао направити врата према прочељу иркве зато што је правио врата на својој кући и да зато тужилаи нема право да захтијева да их затвори". Судије су, пошто су установиле да је тужнлац протнвно одредби Статута направио врата, пресудиле у корист тужиоца и наредиле да тужени врата затвори. Слични спорови вођени су и због непоштовања статутарних одредаба везаних за употребу заједничког зида при градњи куће, прелаз преко земљишта, прављење врата и прозора насупрот сусједним кућама. Понекад су, како упућује исправа од 8. II 1337. године, сопственици и мимо постојећих статутарних одредаба, односно ограничења, могли уговарати и другачији поступак у погледу коришћења ствари. Тако су златар Мишко и постолар Милоје уговорили ~да на својим кућама по својој вољи могу отварати прозоре, балконе и врата“. Исправе показују таксфе да су сопственици, поред наведених ограничења установљених Статутом, имали и низ других које су самим уговором установљавали. У вези са испуњавањем тако установљених ограничења било је потешкоћа, на шта упућују неке исправе, без обзира на то што су ове обавезе настале из потребе да сопственици међусобно омогуће што економичније и потпуније коришћење расположивог земљишта и кућа. Тако, на примјер, противно уговору сачињеном са свештеником, Доброслав, зет Коданов, направио је прозор на зиду своје куће. Судије су пресудиле да тај прозор остане и даље, али су забраниле Доброславу да кроз њега било шта баца. Очигледно да су се у просуђивању овог случаја судије, услијед недостатка адекватних прописа, руководиле захтјевом фактичке и правне цјелисходности. Све наведено упућује на закључак да су статутарни прописи у овој правној области пошто вани, али да су уговорне стране понекад склапале уговоре „заобилазећи“ статутарне прописе.

437

Н. Богојевнћ-Глушчевић, Статутарни прописи у Котору у XIV в. (стр, 429-440)