Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

441

Мплутпн Ђурпчић

О правним обичајима Aлбанаца

ПОРЕКЛО Албански правни обичаји су углавном обрађени у мојој књизи Обичаји и веровања Албанапа (Београд 1995 год.). После тога често су ми упућивана питања о њиховом пореклу; да ли потичу са Запада или са Истока тј. потичу ли од старог Рима или из Византије. Албанске обичаје обрађнвао је др Валтазар Богишић преко подгоричког капетана Јована Лазовића. Затим то је учинио и параграфски покушао да их уобличи католички свештеник Константин Штјефен Ђечовић чије је презиме поарбанашено на Ђечов. Он је пореклом из Јањева код Прнштине, Хрват, који је службовао у Пећн, Метохији и Северној Албанији. У Скадру је 1913. год. у наставцима објавио Канун Леке Дукађина. Тај рад је у Скадру 1933. год. објављен као посебна књига. Према његовим фуснотама испало би да тај Канун потиче још од Тацита из првих векова наше ере. Та књнга је настојала да прнкаже порекло албанских правних обичаја из старог Рима. Његову мисао делнмично је прихватила арбанашка псториографија на Косову и Метохији и Албанији па је истраживано порекло Леке Дукађинија и прихваћена легенда да је Лека Дукађпни арбанашки дннаст који је живео у XV веку. Следећн ту мисао на српском језику објављена је докторска дисертација Сурнје Пуповција под насловом „Законик Леке Дукађинија“. Насупрот оваквим мишљењима српска романтичарска историографија с краја XIX и почетком XX века сматрала је да је Лека Дукађини био српски каиетан који је судио Арбанасима у средњем веку. To је изведсно из чињенице да је у Пећи постојала развалина куле која се називала кулом Лске капетана и која је постојала све до тридесетнх година XX века северно од данашње Више комерцијалне школе у Пећи. Ни са једним од ових мишљења није се слагао католички свештеник ирн цркви свете Катарине у Пећи дон Марјан Гласно-

* Др Милутин Ђуричић, адвокат у иензији из Пећи.