Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

права, нити за урачунљивост у смислу кривнчног права. 13 Стога и малолетници старији од 14 година могу бити способни да пристану на медицински захват, уколико су у стању да схвате значај, домашај и ризике захвата и да се према њима одреде. 14 3. Треба истаћи да слобода одлучивања о туђем лечењу, коју имају законски заступнпци, није неограничена, као што је неограничена слобода одлучивања пословно способних лица о властитом лечењу. Човек јесте „свога тела господар I ', али није господар и над телом другога, па макар то било и његово властито дете. Кад одлучује о лечењу свога малолетног детета, родитељ је дужан да води рачуна о интересима дететовог живота и здравља. 15 Те интересе он не сме жртвовати никаквом властитом интересу или уверењу. Из тога пропстиче да одбијање, на прпмер, операције, трансфузије крви или медикаментозне терапије из верских побуда родитеља, представља правно недопустив чин. l6 Родитељ који тако поступа прекорачује своја законска овлашћења да заступа дете, врши злоупотребу свога положаја. Лекара не треба да обавезује одлука родитеља којом се он неразумно противи медицинској интервенцијн над дететом. Такве одлуке треба да преиначи орган старатељства, јер је он по закону „дужан да предузима потребне мере ради заштите личнпх и пмовинских права и интереса малолетног детета.“ 17 О потреби заштите њега би ваљало да обавести лекар, односно медицинска установа.

111. Медицинска индикација као услов ваљаности пристанка 1. Пристанак на одређену терапију није правно ваљан ако терапија није медицннски индикована. Стога је лекар дужан да, пре него што пацнјенту предложи извесну терапију, постави дијагнозу и индикацију, руководећи се при том искључиво својом стручном проценом и не поводећи се за пацијентовим жељама или дијагно зом коју је пацијент сам себи поставио. Индикација је разлог који изискује нли налаже управо предложени захват као целисходну медицинску меру. 18 Границе медицинске индикације утврђују се одмеравањем интереса, тако да ризик, тежина захвата и изгледи на његов успех морају стајати у разумном односу. Зна се, на при-

13 Adolf Laufs, Arztrecht, 4. Auflagc, Miinchcn, 1988, стр. 69, маргинални број 143.

14 Исшо\ Dcutsch, нсшо, стр, 309, маргинални број 443.

15 На то упућује члан 113, став 1 Закона о браку и породичним односима Србије.

16 Због пропуштеног лечења детета судови у САД осуђују родитеље на кривичне казне и на плаћање надокнаде штете детету (Dcutsch, исто, стр. 312, маргинални број 447 и 448.

17 Члан 133, став 1 Закона о браку и породичним односима Србије,

18 Wilhelm Uhlcnbruck, „Die Pflichtcn dcs Arztcs“, y: Laufs/Uhlcnbruck, Handbuch das Antrechis, Miinchcn, 1992, стр, 312, маргинални број 1.

369

Јаков Радишић, Самовољно лечење болесника (стр. 365-381)