Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

надокнаду штете због телесне повреде. Они стоје на становишту да свако лечење које је повезано са нарушењем пацијентовог телесног интегритета треба вредновати као телесну повреду. Пошто човеково тело сиада у апсолутно заштићена правна добра, медицински захват над њим индикује противправност и у случају кад је извршен lege arils алн без претходног пристанка пацијента, односно његовог законског заступника. „Ако пристанак није иуноважан, лекар, односно болница има да одговара због штете настале услед операције иако је она урађена прописно.“ 56 И у аустријској правној теорији иреовлађује мишљење да је и сваки успели захват над телом забрањен ако није покривен пацијентовом сагласношћу, па се зато може означити као телесна повреда. 57 У прилог томе указујс се на чињеницу да и свака корисна промена туђе ствари представља повреду права својине, уколико бива без пристанка власника. Сем тога, рана сама по себи значи негативну промену тела, која је, по правилу, скопчана са боловима, тако да чак и у случају успелог медицинског захвата настаје штета осећању. 58 2. Стога ваља констатовати да напред изложене разлике између аустријског кривичног права, с једне стране, н немачког и швајдарског кривичног права, с друге стране. немају нпкаквог утицаја на грађанску одговорност због самовољног лечења. Према судској пракси тих земаља, поступци лекара због којих се лечење сматра ~самовољним“ изједначени су са стручним грешкама, и повлаче одговорност због свих штетних последица. Другим речима, лекар који самовољно поступа сноси ризик неуспеха и евентуалних компликацнја у вези са обављеним медицинским захватом, те је дужан да надокнади н материјалну и нсматеријалну штету. 59 3. Међутим, у правној теорији је донекле сгшрно има ли уопште места грађанској одговорности ако је медицински захват окончан успешно. По некима, пацијенту би у том случају требало признати право на задовољење, јер се ради о противправној повреди његове личности. 6o Други опет мисле да ваља водити рачуна о томе докле сеже подручје заштите прекршене правне норме. Накнада штете долази у обзир само уколико је заштита личности погођена преко права самоодређења у односу на тело и здравл>е. Ако је самовољни медицински захват био успешан, пацијент не

55 Schick, исшо, стр. 78; затим пресуда аустријског Врховног суда од 31,1 1995, Oesterreichische Juristenzeitung, бр. 19/1995, стр. 744.

56 Oesterreichische Juristenzeitung, стр. 744.

57 Koziol/Rummel, Oe.sterreichische Haftpjlichtrecht, Band II: Bcsondcrcr Tcil, 2. Auflagc, Wien, 1984, стр. 120.

58 Исшо.

59 Laufs, Handbuch das Arzlrechts, стр. 370, маргинални број 2.; Dculsch, исшо, стр. 108, маргинални број 166, и стр. 185, маргинални број 280; Wicgand, исто, стр. 182; Koziol/Rummel, чсто.

60 Laufs, исшо\ Wicgand, исшо.

377

Јаков Радишић, Самовољно лечење болесннка (стр. 365-381)