Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

љен према правилима струке не може се вредновати ни као телесна повреда ни као убиство, упркос неповољном исходу. To важи и у случају кад лекар није прибавио пристанак пацијента или кад пристанак није правно због изосталог обавештења о ризицима. 51 Деликт „самовољног лечења“ по својој суштини, јесте деликт против слободе и стога је сличан деликту ~преваре“ и „принуде“. Са становишта науке кривичног права, он је веома интересантан, али је практично готово безначајан. Држава није заинтересована за кривично гоњење лекара због повреде права самоодређења, него то треба да чине сами пацијенти, приватном тужбом. 52 Пошто ни пацијенти нису заинтересовани за кажњавање лекара, одговорност због повреде права самоодређсња пребачена је на терен грађанског права, и ту обитава у виду осуде на надокнаду штете. 4. Гледиште по коме се лечење вреднује као деликт против личне слободе одговара и југословенском казненом праву. Томе иде у прилог околност да Закон о здравственој заштити Србије „извршење хируршке или друге медицинске интервенције без претходног пристанка одређеног лнца“ санкционише прекршајном казном. 4 Законодавац је очигледно сматрао да степен друштвене опасности тог противправног чина није толико велики да би га требало сузбијати и кривичноправном санкцијом. У противном, он би га одредио као кривично дело.

111. Квалификација самовољног лечења са становишта грађанског права 1. Различити ставови о правној природи самовољног лечења, који су се испољили на плану крнвичног права, битишу и у области грађанског права. Постоји, међутим, и одређена специфичност на коју ваља указати. Реч је о извесној разлици између правника-цивилиста и правника-криминалиста у поимању самовољног лечења. Та разлика није се ограничила на правну теорију, него се проширила и на правну праксу. На тај начин дошло се до двоструког појма телесне повреде: једног у смислу кривичног, а другог у смислу грађанског права. Таква ситуација постоји, на пример, у Аустрији. Иако је самовољно лечење болесника у Аустријском Кривичном законику (§ 110) инкриминисано као дело којим се вређа искључиво лична слобода пацијента, грађанскн судови досуђују пацијенту

51 Исшо, стр, 91

52 Исшо , стр. 91-92.

53 Исшо, стр. 91

54 Видети члан 87, став 1, тачка 4 н члан 89 став 1, тачка 2. Сличну одредбу садржи и црногорски Закон о Здравственој заштптп и здравственом осигурању, у члану 158, став 1, тачка 5.

376

Јаков Радишић, Самовољно лечење болесника (стр. 365-381)