Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

извршилац деликта има морално право на казну. 16 Тако је казна (одмазда) у складу са идејом апсолутне правде (изравнавања; испаштања), тј. идејом задовољења пре свега повређеног лица, 17 других лица (сродника, пријатеља). али и шире од тога - задовољења колективног и објективног, 18

Еуфемизми приватне казне у теорији репарације Задовољење, сатисфакција као циљ одмазде, тј. (приватне) казне, доводи, конзеквентно, до актуелизовања сложеног питања правне природе новчане накнаде неимовинске штете. Поред тога, у (нашој 9 ) теорији доминатног става о иовчаној накнади неимовинске штете као накнаде штете, која има за циљ да прибави оштећенику „неко задовољство и да се на тај начнн што је могуће потпуније успостави она психичка и емоционална равнотежа која је постојала пре штетникове радње“, 2п није престала теоријска релевантност става да новчана накнада неимовинске штете не спада у категорију компензаторно-репарационих санкција, већ у категорнју прпватнпх казни.- 1 Потребно је указати на одређене аргументе који се заснивају на општој теорији о природи казне. Нанме, као и јавна, тако и приватна казна представља по својој форми „враћање зла злом“, a no својој материји „остварење одређеног зас?овољења“. За разлику од принципа репарације (накнаде имовинске штете), где по правилу више није од значаја степен кривице (субјективна одговорност) при досуђивању (интегралне) накнаде штете, приликом одмеравања новчане накнаде неимовинске штете увек се узима у обзир. поред тежине (приватног) деликта, и степен кривице, а степен кривице је незаобилазан елемент при одмеравању казне. У прилог ставу о новчаној накнади неимовинске штете као приватној казни може се изнети и аргумент да

16 Ближе о Кантовој ретрпбутивној теорији казне: И. Приморац, op. cit. стр. 13. II следеће.

17 Т. Живановић, op. cit., стр. 233.

18 Ibidem, стр. 236,

19 О. Станковић, Новчана накнада нечмовинске шшеше, Београд 1972, стр. 58. и следеће; Д. Николић, op. cit., стр. 123. и следеће.

20 О. Станковић, op. cit., стр. 33. „ Т Ј гтлплпо \ Г ПIIТО LL

21 За разлику од представника негативне теорнје, који доводе у питање легитимност досуђивања новчане накнаде неимовинске штете (са становишта етичности новчаног вредновања добра лпчности; са становишта објектнвне (не)мерљнвости неимовинске штете), присталице позитивне теорије признају моралну легитимност досуђнвања новчане накладе неимовинске штете, алн не као накнаде штете, већ као прнватне казне, пошто висина новчане накнаде неимовннске штете није одредива по тржишним критеријумнма већ на основу слободне процене суда, будући да су душевни и физичкн болови објективно немерљиви, н да се стога не може одредити њихов еквивалент у новцу. Ближе: Д. Николпћ. ор. cit., стр. 168-169.

386

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382-409)