Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

се компензаторно-репарационе санкције могу изрећи само кад натурална реституција није могућа или кад се не може у потпуности остварити. Наиме, суд може изузетно прихватити оштећеников захтев да се уместо натуралне реституције досуди накнада у новцу (супсидијерни карактер репарације). 2 - О натуралној реституцији не може бити ни говора кад је у питању неимовинска (~ненатурална“) штета. Уосталом, уз изрицање новчане накнаде неимовинске штете по правилу се (захтева и) досуђује објављивање пресуде, што није случај код досуђивања накнаде имовинске штете. Објављивање пресуде о новчаној накнади неимовинске штете такође је пример санкције за неимовинску штету која има за циљ задовољење. 23 За правну природу једне појаве у спољњем свету - у овом случају новчане накнаде неимовинске штете - мање је значајно то како је одређено лнце доживљава (као сатисфакцију или не), већ шта она објективно значи у друштву (одмазда или накнада штете). „Сврха која се жели остварити досуђивањем новчане накнаде ггредставља њен стварни основ и одређује њену правну природу. A сврха „досуђивања накнаде треба да омогући поновно успостављање психичке и емоционалне равнотеже оштећеног лица, која је постојала пре наступања штетних последица“. 25 Тај циљ, међутим, „не одговара природи репарационо-компензационих санкција 11 , већ је ближи идеји реституције - успостављања стања које би постојало да нису наступиле последице штетног поступања. 26 Мада не експлицитно, заправо се признаје да новчана накнада неимовинске штете не може бити репарационо-компензациона санкција, а још мање (натурална) реституција 27 што значи да је у питању приватна казна. To се, мање или више, несвесно и признаје кад се каже да је циљ новчане накнаде неимовинске штете „задовољење оштећеног лица“, 28 пошто је задовољење (сатисфакиија) еуфемизам за казну (одмазду). Казна (јавна и приватна) и кривица су нераздвојно везане кривица оправдава казну. Ако је висина новчане накнаде неимовинске штете везана и за одређени степен кривице, онда је већ то само по себи аргумент више у прилог ставу да је новчана накнада неимовинске штете по својој правној природи приватна казна. Сврха новчане накнаде неимовинске штете јесте казна (одмазда), односно сатисфакција, као и морална опомена и одвраћање (индивидуална и општа превенција).

22 Д. Николић, op. cit., стр. 157.

23 Ibidem, стр. 155.

24 О. Станковић, op. cit., стр. 30; Д. Николнћ, op. cit., стр. 175,

25 Д. Николић, op. cit., стр. 175.

26 Ibidem.

27 Ibidem, стр. 157.

28 О. Станковпћ, op. cit., стр. 31. и следеће; Д. Николић, op. cit., стр. 174-175.

387

Бранко А, Лубарда, Казнена накнада (стр. 082-409)