Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Тежња цивилиста да се помоћу накнаде штете, као типичне грађанскоправне санкције (супститутом за натуралну реституцију), ~коначно“ еманципују од казне као кривичноправне санкције, довела је до тога да се теоријски исконструише накнада штете наспрам приватне казне и тамо где су снажно присутни елементи приватне казне: код новчане накнаде неимовинске штете, уговорне казне (stipulatio poena) и накнаде афекционе вредности. 29

ФИЛОЗОФИЈА КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ РЕПАРАЦИЈЕ И ПРИВАТНЕ КАЗНЕ Управо је на тежњи да се превладају одређене иманентне слабости филозофије репарације изграђена филозофија комплементарности репарације (накнаде штете) и ретрибуције (приватне казне). Наиме, основна слабост конзистентно изведене филозофије репарације јесте у томе што је маргинализовање значаја степена кривице код деликтне (субјективне) одговорности нужно имало одређене негатнвне етичке последице: принцпп пнтегралне накнаде водио је томе да је иста санкција, накнада штете, досуђивана и против штетника који је штету проузроковао намерно или из крајње непажње као и против штетника који је штету проузроковао из обичне непажње. To је, додуше, ишло у прилог заштити имовинских ннтереса оштећеног кад је штета проузрокована из обичне непажње, али је са становишта моралног интереса друштва за спречавањем проузроковања штете то нмало негативне последице. Наиме, фнлозофија репарације је заснована на отклањању штете, алн је иманентан недостатак репарације то што јој недостаје функцнја одвраћања , иманентна прнватној казнн - нндивидуална и општа превенцпја. Управо је на потреби да се успоставп равнотежа између репарације - отклањања штете, с једне стране, и прнватне казне која има функцију задовољења (~моралног талиона“, моралне опомене), као и функцију одвраћања , с друге стране, заснована филозофија комплементарности накнаде штете и приватне казне. На тај начин се на потпунији начин потврђује констатацнја да је „одговорност стожерна установа правног и моралног поретка“. Ј ° Супериорност фнлозофнје комплементарности може се уочити н

29 Прн пзрицању накнаде афекционе вредностп, суд не разграннчава елемент репарацнје (накнаде штете) од елемента прпватне казне (афекционе вредностн, која значи да се „величпна претрпљеног губитка одређује према вредности коју је ствар нмала лично за оштећеннка“ - чл. 152, ст. 2, Скиаа за законик о облигшшјама и уговоршш М. Константпновића), али то не значи да се у афекдионој вредности не могу пронаћл елементи приватне казне, на шта упућује и услов у погледу степена кривнце, јер се накнада која је већа у односу на објективну вредност претрпљене штете досуђује само у случају проузроковања штете умишљајним кривичним делом.

30 С. Перовић, op. cit., стр. 7.

388

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382^09)