Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр. 382-409)

390

ћеног пли жртве Ј ®) за случај протнвправне радње (деликта, tort J> financial injury verdicts 40 ) извршене намерно или из грубе непажње, не и за случај обичне неиажње као облика кривице, или s6oz повреде (пред)уГоворне (personel injury verdicts 4- ), kad sud nade da je tuzeni postupao i na nacin (outrageous misconduct који заслужуЈе оштар морални прекор. 44 у циљу заштите субјективних права и кажњавања извршиоца (који je по правилу п штетник), али

38 Казнена накнада се досуђује и у случају свесног занемаривања безбедностп других лица, под условом да суд утврди да је туженн поступао на начнн који заслужује морални прекор; W. Р. Statsky, op. cit.. стр. 177.

39 Термин tort, који је најближи термпну Грађански деликт (недопуштена радња), има корен у латинском језику; tortus, us - завој; tortus, adj. - савијен, a у француском језику реч tort значи погрешно, недозвољено; W. Р. Statsky, op. cit.. стр. 2.

40 Е. Moller, N. М. Pace, S. J, Caroll, op. cit.. стр. XIII.

41 Казнена накнада ce y америчком праву изриче н за противправну радњу извршену намерно или из грубе непажње санкција за случај дсликтнс одговорности, али се изриЧе и за случај намерног неизвршења уговорне обавезе. Кад је у питању намерно неизвршење уговорне обавезе, онда се у америчком праву сматра да штетник (уговорна страна која није извршила своју уговорну ооавезу) не само да одговара за штету сходно правилима о интегралној одговорности, већ треоа да буде још и кажњена за намерно неизвршење уговора, тако да суд. поред накнаде штете, досуђује и казнену накнаду. При том, изгледа разложно да се предвиде различите санкције у зависности од степена кривице, јер се на тај начин јављају различите правне последице (односно правна одговорност) за случај да је штета прнчињена неизвршењем уговора намерно или нз грубе непажње, с једне, и у случају обичне непажње, с друге стране. Напме, без обзира на степен кривице, она се претпоставља кад се ради о накнадн штете, али се за досуђпвање казнене накнаде мора доказати намера или груба непажња. На тај начин, у америчком праву се казненом накнадом. као врстом приватне казне, посебно ефпкасно штити уговор (који је заједно са установом својине правноцнвилизацпјскп темељ common law-a), односно правно начело pacta sunt servanda. A ca становишта историје грађанскоправне одговорности, и са становишта класичног разлпковања уговорне од деликтне (вануговорне) одговорности, као да се са предвиђањем уговорна одговорност (за намерно неизвршење уговорних обавеза) приближава, односно готово враћа делпктној одговорности, као некад јединственој грађанскоправној одговорностп (кад се и повреда уговорне обавезе првобитно сматрала врстом деликта у најширем смислу). Најзад, у једном дубљем етичком смислу, казнена накнада има за циљ да очува начело савесности и поштења (Irene und Glauben у немачком праву; савесност и искреност у јапанском праву) као начело имовинског права, по коме су стране у међусобним односима дужне да се придржавају општеусвојених моралних заповести („и што није заорањено, може да не буде поштено“ чл. 999 ОИЗЦГ), добрих обичаја, а у области радног права добрих професионалннх обичаја. При оцени сагласности поступака уговорнпх страна са начелом савесности и поштења, узпмају се у обзир све околности, цене се не само интереси самих уговорних страна, већ и интерес заједнпце. На тај начин жели се правно подупрети bona fides veins mala fides. Bona fides. правно органпзована п заштићена, јесте јача од mala fide, и, ако развој права иде од минимума ка максимуму морала, онда је и казнена накнада као казна и за тежак морални деликг (поред правног) можда потврда тезе о таквом развоју права.

42 E. Moller, N. M. Pace, S. J. Carol], op. cit. , стр. Xlll.

43 P. W. Huber, op. cit.. стр. 129.

44 W. P. Stalsky, op. cit.. стр. 1 77.